Branič

број 7.

б р а н и ч

стр. 313.

„Има људи, који миеле да свуда, где законодатну вдаст два тела врше, ова система истиче из старих Феудалних предања; но ако се узме у обзир, да има земаља, које у својој прошлости не показују Феудалног стања, па опет у њима има поред Скупштине још по један чинилац, звао се сенат, савет, или како му драго (као што је на пр. случај у Сједињеним Државама Северне Америке), онда се наведено мишљење неће показати као основано; на против, зна се, да се само за бурних и усколебаних времена тражило, да се сва сила покрета усредереди у самој Скушнтини па отуда да се овај излије свом евојом жестином, а чим су се у духове повраћала тишија расположења, тражио се и други чинилац, да обустави наглост и подигне ограде противу једностраности. „Самом Скупштином врше се послови лакше и простије; но од законодатног тела не иште се брзо, већ се иште зрело, па ма и спорије решавање ствари, јер ове се у толико успешније расправљају, у колико се хладније и свестраније испитују. „Нарочито у нас, народа јужних, вреле крви а жива уображења свагдаје стрепити од опасности, која долази од наглости, па је мудро састарати се за међе. у којима би се у тренутцима раздражености уздржали. „Као год што није ни мало стидно, кад се појединац брине, како би се у тренутцима раздражености уздржао, тако не може бити понижења ни за кога, кад такву бригу цео народ о себи води. „Северни Американци су један од најнаиреднијих народа, па се и у њих догађало, да по неколико људи, у своме личном интересу или у заносу страсти, целу Скупштину за собом повуку и заведу је с пута хладнокрвне разумности. „Не може бити никакве увреде за наш народни понос, ако исповедимо, да се"и нама треба бојати подобних неприлика. — Примећено је с правом, да владалац може лакше да буде увучен у борбу партија, кад је законодатно тело ограниченонаједног само чиниоца, јер између њега и тога тела нема никаквог умеравајућег посредника. Ову лекцију историје не треба нарочито да губимо из вида ми Срби, који смо имали већ тако горког искуства са судбином својих владалаца. Неће ништа излишно бити, што год могнемо учинити, да их од својих међусобних препирки сахранимо. Нека они свагда остану над нама и нашим трвењем тако, да до њих никакав удар не може допрети. „Имамо ми и других, сасвим домаћих својих обзира, који нам препоручују, да озбиљно испитамо, да ли смемо сву законодатну власт усредсредити у једном само телу. Такав је један и тај, што унассеоско становништво мало показује наклоности, да за своје скупштинске представнике