Branič

стр. 314.

ВРАНИЧ

БРОЈ 7.

бира људе који не припадају његовом реду, и како је Ова врста народа нашег најмногобројнија, такоје она у скупштини народној претежућа стихија. Узме ли се у призрење да законодатно тело има да обухвати сав народ, све његове редове, онда нам оно, при таквим околностима, не би било најверније огледало сваковрсних сила народних: докле би, на против, установе, и скупштинска и советска, доведене у сагласност, која је напред означена, обгрлиле све животне силе народа, те образовале прави облик његов. Скупштини остало би обезбеђепо начело изборности на најширем темељу, а наименовањем владалачким уводиле би се у живот стихије које би законодатно тело попуњавале разноликим силама. По врх свега, стални чланови советски, упознати будући са пословима, који долазе пред законодатно тело, доносили би у саветовања његова не мали добитак специјалних знања." На другој седници уставног одбора, мииистар уиутрашњих дела, Радивоје Милојковић, прочитао је у име владе ово питање: „Како би требало уредити законодавну власт. Сад је, као што је познато, законодавна власт у кнеза и савета, и само у неким питањима саслушава се и народна скупштина, и то по §-у 3. закона о скупштини од 1861. год. (XIV, 137) у питањима о уступљењу или промени каквог дела српских области, о повећању или промени система порезе, и о мењању устава. Ако се налази, да у свима питањима о законима треба да са кнезом учествује и народно представништво онда како треба уредити то народно представништво, т. ј. треба ли да буде само скупштина и кнез, или да буду скупштина и савет народно нредставништо." 52 ) Овим је питањем одбор био позван да се изјасни о дводомном систему. У њему се услед тога отворила једна начелна дискусија која је испунила целу ту седницу, и један део оне за њом. Сви су се говорници, изузимајући једног, изјавили за дводомни систем. Тај један који је говорио против, био је Игњат Васић, и он је тврдио да ће с два дома доћи и две врсте посланика, од којих ће једни моћи рећи другима: „Ми смо народни, а ви нисте." Ово се разлагање, јамачно случајно, подудара с оним класичним аргументом, по коме народна воља која је једна може имати само

62 ) 3а радњу уотавног одбора видети' Јединство од 1868, онда полувванични дист, који је објавио вапиенике тога одбора у редакцији одбореког секретара, г. Ј. Авакумовића.