Branič

број 7.

б р а н и ч

стр . 321.

Тачно решење било је на средннн између онога што је Намесништво предлагало, и онога што је г. Чумић захтевао. Између та два крајња гледишта требало је направити компромис, требало је усвојити оно што је г. Каљевић заступао, а то је један мешовит Савет, нешто постављен владаодем, а нешто народом нзабран. Ну до компромиса није се дошло никаквог. У опште дискусија се нијеникаквом одлуком окончаћа. После беседе министра унутрашњих дела требало је приступити гласању. То се није учинило. Задовољило се тиме што је министар набројао разна мишљења која су се за време дебате обелоданила. Уставни одбор, који је у начелу дводомни систем усвојио, није закључио ништа односно његове организације. Дискусија која је у њему вођена о *гоме била је као пресечена беседом министра унутрашњих дела. Свакојако Намесништво и одбор били су се сагласили да Савет треба тако реФормисати како би могао остати као Горњи Дом поред Народне Скупштине, којој се мислило дати „решавајући глас" у законодавству. Ван сумње је било стављено при измени мисли која је између Намесништва и одбора наступила, да ће Савет који је дотле уз кнеза био једини законодавни чинилац остати и даље један од законодавних чинилаца. У овом погледу присталице изборног Савета и оног постављеног нису се између себе разликовали; ако се нису могли погодити како да се Горњи Дом уреди, они су се слагали у томе, да Горњег Дома ваља да буде. Према томе могло се очекивати насигурно да ће дводомни систем бити установљен новим уставом; у каквом облику, то је било само неизвесно. Али какво изненађење кад се састала Велика Скупштина да изврши промену устава! Намесништво је изашло пред њу с једним предлогом устава који се у свом делу о Савету битно разликовао од намесничке беседе пред уставним одбором. Ту није било више говора о ужем и ширем Савету; шири је био отпао сасвим, а ужи остао са чисто административним Функцијама. Што се тиче закона Савет ни.је више о њима решавао; он је само „на позив владе" израђивао и испитивао законске пројекте, и давао влади своје мигиљење о предметима које би му она предложила (чл. 90 устава). Законодавни Фактор престао је сасвим бити. Од Сената БРАНИЧ 2I