Branič

СТР . 326.

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 7.

жевности. Кад је Гершић ггочео да предаје тај предмет, међународно право сматрало се „као нешто споредно, што тек више ради потпуности Фигурише у распореду и списку предмета, који се предају у правном Факултету; није се држало да оно има њекакве пракшичне вриједности за правнике и правничко образовање, сумњало се о позитивној природи тога права и према томе оно је више као неки луксуз или као теоријски баластдодато уз римско право као привишак, који се онако мимогред може у довољној мјери предавати и савладати у једном течају са два или највише три часа недјељно." (Стр. [V. и V', Био је тежак посао ударити сам, без ичије помоћи, другијем, противнијем путем. Гершић је ипак успио. Међународном праву извојштио је достојно мјесто на Великој Школи и одгајио је неколико вриједнијех млађијех обожавалаца те науке. Доказао је не само, да је међународно право иозитивно право, а не нешто ваздушно без основе, него и да је оно неопходно потребито малијем државама, „јер оне од њега живе и на њега се морају ослањати да одрже свој живот." Знање Гершићево помогло је више пута Србији у њенијим међународнијем епоровима с остадијем државама. Гершић није само код нас Срба први, који је озбиљно почео да проучава међународно право. Учени његов нашљедник, Др. Мил. Р. Веснић, у својем недавном спису о науци међународног права код Јужнијех Словена, истакнуо је још нешто. Јужни Словени — писао је Др. Веснић у Ееиие <1е ВгоИ ГпГегпаЦопаГ е1 <1е ЕедгзШгоп сотрагее (1. ХХХГ., 1899 ) — припремили су науку тек у другој половини овога вијека. Њен напредак или назадак зависио је обично о општем положају појединог народа. Тако су, на пољу међународног права, Срби претекли Бугаре, који су 1878. ослобођени од турског јарма, иХрвате *и Словенце, који су већ од вијекова под Аустро-Угарском. Ради тог истог разлога, у мршавој словеначкој књижевности не може се наћи ниједно дјело о међународном праву, а у Хрватској само једно приступно предавање. Осим неколико малијех штудија, у бугарској књижевности нема него само два дјела, која нису оригинална и са свијем су практичне вриједности. Пошто су Срби међу Јужнијем Словенима први почели да негују међународно право, а пошто је опет Гершић повео коло у томе, њега иде првенство код свијех Јужнијех Словена. Свој рад отпочео је Гершић 1867., кад је постао про®есором међународног права на Великој Школи. Наставио гаје у посебнијем