Branič

број 7.

б р а н и ч

стр . 327.

помањијем штудијама, које су излазиле у српскијем часописима и у повећијем књигама, док нам, најпослије, није даровао своје Данашње дииломашско и консуларно ираво. Не рекох без разлога даровао, јер књигом каква је ова Гершићева. могди би бити задовољни куд и камо већи и напреднији народи од нас Срба. Гершићево Данашње цииломашско и консуларно ираво није компликација из разнијех дјела на странијем језицима. Оно је потпуно оригинално, што се најбоље може доказати чињеницама, да у њему има много разлагања и примједаба, којијех иначе не можемо да нађемо ни у којој књизи, гдје се расправља о истом предмету. Лакоћа Гершићева стила, његово вјешто и дошљедно извађање закључака, мами читаоца да чита дуго и истрајно. А и кад би се хтјело по што год замјерити њекијим Гершићевијем начелима у овој књизи, мора се при томе поштовати она њихова ријетка и основана аргументација. Гершић ништа не тврди, а да своје мишљење не оснива на разлозима, које и у иолемици са осталијем научницима међународног права зна да заштити од евентуалнијех пријекора. Да идемо редом. 1. Увод, гдје је ријеч о међународној администрацији и о њенијем органима, подијељен је у три мања поглавља: појам и особина међународне администрације; задаци међународне администрације и њихова деоба: органи међународне администрације. Израз међународна адмгтисшрација новога је поријекла. Међу писцима међународног права није још усвојен. С тога није схваћен ни утврђен њен иојам. Петроградски научник Мартенс, први је, међу новијим писцима, усвојио тај назив. Гершић де®инише меЈ/ународну админисшрацију као „ону радњу држава, коју оне врше као чланови међународне заједнице у границама обиљеженијем међународнијем правом, а у циљу што свестранијега подмирења својијех животнијех потреба и задатака" (стр. 14.). Из те де®иниције међународне администрације изводе се њене главне црте и особине, које се разликују од унутрашње државне администрације. Предмеш међународне административне радње држава саетоји се из скупа онијех државнијех задатака и правнијех односа, који се пружају ван територијалнијех граница поједине државс. У њен круг рада улазе не само административни задаци и мјере у ужем правном емислу, него она у неколико обухвата и судску и законодавну радшу, у колико се ова дотиче општијех међународнијех интереса. При међународној администрацији не