Branič

БРОЈ 8. БРАНИЧ СТР. 861.

ници да представљају државу или суверена. Осим тога, могу ванредне мисије бити пословне, за некакав специјални циљ, н.пр. за расправљање неког спорног питања, закључење зајма, одређивање граница ит.д. За таква нарочита питања могу се одредити и просто комисари, који немају дипломатски карактер. По каткада има и тајнијех мисија, кад се извјесна лица од повјерења шиљу у страну државу да свршавају извјесне важне државне послове, али повјерљиво и тајно, те се с тога тајно акредитују код дотичне стране владе. Такви повјерљиви или тајни посланици, кад су код дотичне стране владе као такви нримљени и овјерени, морају да уживају исту безбедност и неповрједност као и јавни пуномоћни министри. Али не могу да претендују на екстериторијалност ни на какав дипломатски церемонијал, јер се они јавно сматрају као приватна лица. Њима се, од стране вдаде, која их шаље, допушта да изиђу јавно и да се позову на свој званични дипломатски карактер само у извјеснијем случајевима, гдје би то захтијевао сам успјех њихове мисије. Све ове разне дипломатске мисије повјеравају се органима ме])ународне администрације, који се зову општијем именом дгтломашски агенши (јавни министри или посланици у ширем смислу, а§еп1б <Ј1р1отаи^иез, ппхшкеа риТзНса, епуоуез). Под дипломатскијем агентима разумију се, дакле, таква лица, која су од стране једне државе оиуномоЛена и за то нарочито акредишована , да државу, као такву, представљају у странијем државама и да прије свега раде за њене политичке и правне интересе. Тијем се дипломатски агенти разликују од консула и другијех агената међународне администрације, који немају представнички дипдоматски карактер. Тако исто они се разликују од агената суверена, који не представљају државу, него личне и приватне интересе тога суверена. Према држави, која их именује, дипломатски агенти имају двојако својство : а) они су јавни званичници (чиновници); б) они су мандатари, опуномоћени представници. Већ је и правило утврђено, како се данас дијеле дипломатски агенти. Има их четири класе: 1. Амбасадери, папини легати и нунцији; 2. Изванредни посланици и пуномоћни министри; 3. Министри ресиденти и 4. Отправници послова. Све европске државе, осим Турске, усвојиле су ту подјелу. Турска и данас дијели дипломатске агенте у три класе : амбасадере, министре и отправнике послова.