Branič

стр. 362.

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 8.

Свака је држава власна, да својем дипломатском агенту одреди класу, у коју ће спадати, дајући му дотичну уевојену титулу и ранг. По данашњем обичају међу државама се одржаваутом погледу узајамност, реципроцитет, т.ј државе обично једна другој шиљу посланике исте класе. Све данашње државе, заиста, пазе на то правило. Без невоље не одступају од њега. То ипак не значи, да не може бити изузетнијех елучајева, гдје поједина држава, без икакве штете по своја права и своју част, прима посланике и вишега ранга, него што их она сама шиље. Амбасадери или посланици прве класе имали су, до недавно, само они репрезентативни карактер. Они су, поред представљања саме државе и њенијех интереса, представљали и саму личност својег суверена у њеноме достојанству и величанству. Сад више није тако. Цио тај репрезентативни карактер посланика прве класе и цијела разлика између њих и посланика осталијех класа, своди се данас на извјесна преимућства и права чисто церемонијалне природе. Они се акредитују од суверена код суверена. Њима се дају највеће почасти, које се у опште могу одавати дипломатскијем представницима. 0 пријамнијем аудијенцијама они се примају са пунијем, најсвечанијим церимонијалнијем апаратом. Све, дакде, њихове посебне привилегије своде се на почасна права. Поред амбасадора улазе у прву класу дипломатскијех агената и папини легати и нунцији. Легати се разликују од нунција у томе, што се они узимљу увијек из реда кардинала и шиљу само католичкијем дворовима у ванреднијем мисијама специјалне, претежно црквене природе. Нунцији су напротив папини стални и редовни амбасадери, који се могу послати сваком двору, и који никад нијесу кардинали. Они се шиљу за све редовне дипломатске послове ма које природе. Изванредни посланици и пуномоћни министри, посланици у тјешњем смислу, спадају у другу класу дипломатскијех агената. Али и они дипломатски агенти, који не би имали тако сложену титулу, него би се звали само епуоуев, свакојако улазе у другу класу. Папини посланици друге класе зову се интернунцији. Сви посланици друге класе, као и амбасадери, акредитују се непосредно од суверена суверену. 0 предаји своје кредитиве суверену примају се у свечану аудијенцију. Званични и церемонијални апарат мањи је, него ли код амбасадера. Тешко је тачно и прецизно одредити разлику између посланика прве и друге класе. Први писци дипломатске науке умјесно кажу, да нема никакве есенцијалне разлике између посланика