Branič

стр. 342.

б р а н и ч

број 8.

метак терету у једној вази; онда он не би „регулатор" између домова, него савезннк једном од њих. Зар из самих слика којима се Блунчли служио да јасније представи своју мисао не излази да је по њему улога владаочева била да дејствује код домова у смислу споразума?.. Таквом улогом он не би никада био наведен да постане једна ратујућа страна. Кад се двоје побију, неко трећи може притрчати једноме од њих у помоћ, а може исто тако стати међу њих да их растави. Г. Гершић разлаже као да ова друга могућност не постоји, као да владаочево посредовање мора значити објаву рата једноме од домова. Тај значај посредовање (шесНаЈшп) нема ни у међународном праву. Али као главни разлог који говори за Горњи Дом Блунчли је навео то, да би у њему били груписани аристократски елементи друштва, који, будући мањина, одабрана истина, али тек мањина, не би имала другог начина да врше утицај на државне послове. На тај се разлог односи ово место уГершићевој расправи. „Зар је то прави одношај те мањине према целини да она има своје засебно представништво у нарочитом телу онако исто, равноправно и напоредо уз целину? Зар да њено представништво на вази уставнога решавања има онолику исту тежину, колику и представништво целине и ако је она мањина?... Ма колико даје интелигенција умно одмакла испред масе, ипак она не може имати задатак ни право, да се као некаква умна аристокрација одваја и уздиже изнад осталог народа, него њен задатаку данашњем друштву може бити само тај, да усред самога народа и са народом заједно ради на његовом бољитку и унапређењу." Далијетачно назвати Доњи Дом представништвом целине? Баш овај параграФ у коме га је г. Гершић тако назвао завршује се овим речима: < „...данас публицисте и политички философи разбијају главу и најозбиљније размишљају о томе, како ће смнслити што бољи, напреднији и савршенији изборни ред за народно представништво, како би оно одиста бидо верно огледало цедокупног народног стања, како би у њему праведно и сразмерно биле престављене све друштвене групе и елементи те се дошдо и до оног најновијег т. н. преставништва мањине." Али кад теоретици тек „разбијају главу" о томе како би све друштвене групе биле представљене у скупштини.