Branič

БРОЈ 12.

б р а н и ч

стр . 545.

у садагињосшгс или буду&ности, да је одређена, да има саобЈмКајну вредносш; чињење или нечињење треба да је мозуЛе, одређено, дозвољено. Разлика између ове две врсте обвеза, истиче се јасио у разним погледима; али нарочито у томе, што код обвеза давања поверилац може постићи да добије оно на шта има права било од обвезаника, било од његова последника или од трећег лица, докле се код обвеза, којима је предмет неко чињеље или нечињење тражи, да га дужник лично изврши, а кад он то не учини, онда се оне претварају у право тражења накнаде штете. Даље, обвеза је недељгсва ако се учинба не може природно или правно поделити према намери страна; дељива је у противном случају, и најзад она је алшернашивна, бирљива, кад су предмет две или више ствари понаособ, али тако, да дужник има да изврши само једну од њих. Итал. грађ. зак. 1177. Аустр. грађ. зак. говори о таквим обвезама у §. §. 906 и 907 и те одредбе биће меродавне и за српско право. В. још §. §. 543. 544 срп. грађ. зак. и § §. 888 и 891. ауст. грађ. зак. 3). У погледу правне везе, обвезе се разликују на условне, с роком и чисше. Услов (сопс1Шо) је будући и неодређен догађај, закоји је везана обвеза. У погледу основа, услов се разликује самоможан, иошесшашиван, ако зависи од воље једне стране, случајан, казуалан, ако зависи од неког случаја, мешовиш, ако зависи нешто од воље уговорних страна, контрахената, а нешто од какве друге околности, као што су воља трећег лица или случај. У погледу на дејство, услов може бити одложан, сусиенсиван или раскидан, ресолушиван, према томе, да ли од његова остварења зависи постојање или непостојање, супстиненција или инсупстиненција правног дејства"самог посла. Итал. грађ. зак. 1157—1159, српски грађ. зак. §. 546, аустр. грађ. зак. §.§. 897—900. Рок је одређено време (<Ие$) од кога зависи почетак или престанак правнога дејства закљученог посла; зато разликујемо почешан или одложан рок (оИез а џио) у првоме случају, од завршног или раскидног рока (сНез ас1 циет) у другом случају. Итал. грађ. зак. 1172—1176, српски грађ. зак. у §. 547. који одговара § §. 902—904 аустр. грађ. зак. Обвеза без услова и рока, зове се чиста 1 ). На овоме месту треба споменути разлику (и ако оспоренуј римскога права, између кореалних и просто соли!) Испор. ВеИауНе, Ко1е ШивЂгаиуе е сгШсће а1 со<1. сју . Де1 Ее^по. ПаДова 1875. — СМгот, цит . дело II. §. §. 253—265.

бранич