Branič

стр . 546.

б р а н и ч

број 12.

дарних обвеза. Под првима се разумевала једна једина обвеза са више заједничких учасника (раг11мре8 или геј); сваки је од њих имао право или био обвезан на делину, јер је био само један основ и један предмет обвезе. Код друге, међутим, имало је више независних обвеза за један исти предмет. Ова разлика по ч>орми не налази примене у данаптњем праву, али у ствари оба типа. који се њима обележавају постоје и даље, јер, као што наглашује Врунс, они одговарају стварним односима живота а у италијанском се праву појављују у облику солидарних н недељивих обвеза; (испор. КЉћепћ-ор, 2иг Бећге уоп с1еп Соггеа!оћН§аУопеп, 1831. — \У1п(18сће1<1, §. 292 и даље. Вгипз, у цитираној ХолцендорФОвој Енцикл. §. 17. стр. 496 и даље. — 8оћт, цит. дело §. 61. — 1|апс1исс), Бе оћћИ^агшш га зоНДо весопсЈо П сНпМо гошапо, Верона - Падова 1880, књ. 1. — Прот.: А1јге,&о АвсоИ 8и11е оћћН^агаош 80Нс1аН у 81;и(Н е Боситеп1;1 <Н 81опа е БшШ, XI. Рим 1890. §• 62. ДеЈство обвезе. Прво и нормално дејство обвезе, које истиче из њезинога смера и намере страна, састоји се у испуњењу обвезе од стране дужника. Али, пошто је испуњење дело слободне воље, следује да, ако се оно не изврши или се неоправдано закасни, онда обвезник (дужник) одговара повериоцу за штету. Не испуњење у одређено време зове се доцња (тога). Она претпоставља две ствари: да је дужник обвезан на непремено испуњење и да нема оправданог разлога за закасњење. Код обвеза без одређеног рока може наступити доцња ех ге само после повериочева захтева или позива на плаћање; докле код обвеза са роком дужник долази у доцњу самим истеком рока (сИез Гп1егреЛ1а1 рго ћотте). Итал. грађ. зак. говори о томе у чл. 1223, аустр. грађ. зак. у §.§. 1417—1419, а српски у §.§.887—889. Правни појам штете у погледу имовине састоји се из два основа: први је стварно умањење имовине, које је претрпео поверилац (Аатпит етегдепз), други је непостигнути добитак (,1исгит севзапз). Накнада ; меЈутим обухвата оба дела (отпе ^иоЛ Гп1егв8(). кад год је штета непосредна последица дужникова поступка, радње. Итал. грађ. зак. чл. 1227 и 1229, аустр. грађ. зак. §.§. 1293. 1323. 1324, српски грађ. зак. §.§. 800. 818. 819. 553. На накнаду штете своде се најпосле обвезе чињења или нечињења, јер природа предмета (објекта) у њима не трпи принуде; али је другче код обвеза давања, где накнада штете не искључује по правилу принудно извршење обвезе.