Branič

стр . 558.

б р а н и ч

број 12.

„Мећутим по тач. 1. §. 161. к. с. п. суд при решавању о стављању под суд, на првом месту пма да цени, да ли је дело за које се неко тужи у опште казнимо ш закону. У овом случају суд је тако и урадио: оценио је изразе који су као клеветнички означени, као и доказе које су оптужени поднели и према §. 211. крив. зак. нашао, да изрази нису казними, јер је истинитост њихова доказана. Дакле, цеггећи основ, који искључује казнимост, суд је ценио постојање или непостојање дела клевете, а то му је горњим прописом законским, који говори шта суд има да ра.ди при решавању о стављању под суд, и стављено у дужност. „Ово је суд могао урадити у овом случају у толико пре, што је истинитост инкрим. израза доказана извршном судском пресудом штампаном у „Срп. Новинама' - ', дакле, доказом који се не може ни на претресу ничим изменити, какав би се случај можда могао предпоставити, да је истинитост израза доказана сведоџбом сведока. „У осталом оваква је практика судска и до сада била, и одобравана Касац. Судом, за доказ чега служи одлука I. одељ. Касац. Суда од 15. марта 1899. № 2395". Општа седница Касац. Суда одлуком својом од 27. марта 1899. Бр. 2963 одобрила је противразлоге првост. суда, а примедбе свога III. одељ. одбацила. Саопштио Марко Н. НоваковЉ XXVI Уговср о продаји и куповини вреди, и ако приликом прављеаа уговора није опредељена цена. Тужилац Јован у тужби и на рочиштима навео је, да је од Петра Р., бив. млинара из Колара, купио једну 'ливаду са кућним плацем и кућом за 660 динара и од ове му суме дао 240 динара, а ресто 420 динара да му да, кад му Петар изда тапију судом потврђену. Но Петар је после овог закљученог уговора изме!)у њих, некуд отумарао па и умро, те тако ни до данас није добио тапију од купљеног имања, које му је Петар после уговора дао на уживање, а које се и данас налази у његовој државини. С тога је тужио масу Петрову и тражно да је суд осуди, да му од спорног имања тапију изда, када ће и он рест куповне цене маси да положи. Поднео је решење старатељ. судије, којим је упућен да води парницу противу масе за издање тапије; а за доказ да је