Branič

стр. 566.

б р а н и ч

број 12.

стаје нарочито разликоваље у примени разних средстава социалне одбране која је законодавац ставио судији на расподожење. Ова срества биће, према случајевима, срества чисто репресивна, срества заштитна или срества мешовита којима се може дати име заштитна друштвена среетва. Неће бити излишно да се напомене, да се тим мења појам саме казне; у току једног дела овог века, доиста, веровало се, неком врстом чудновате и упорне обмане, да усавршавање и ублаживање казне проузрокују усавршавање и ублажење обичаја и да се човек поправља у пропорцији у којој се поправљаше казнионице. Дуго искуство учи нас данас, и ако осећаји адтруистички и хуманитарни имају увек свој основ и треба да постоје наспрам кривца, за то је не мање истинито да бдага милосрђа и доброчинетва, којима друштво располаже, треба утрошити пре пада, а да су превентивни друштвени закони много бољи у борби против кривца него најбољи репресивни закони. Искуство нас учи тако исто, да није једино природа казне која утиче на човека; човечија природа треба, на против, да прописује законодавцу начин кажњења, који је најподеснији да се постигне жељени циљ. Криминалогија је изменида још и на осталим тачкама данашње идеје. Има два начина да се појме погодбе вршења кривичне правде. Животна је црама сложена,, покретна, променљива; закон је једноставан, крт, некретан, непомичан. Искључиви кудтус Формалног права, претерано поштовање позитивних за-кона, може угушити осећаје једнакости и широко разумевање стварности. Кривичне судије, које се ограничавају и повлаче на тумачење суптилних правних Формуда, удаљују се од светског живота. Судови који примењују просто ове Формуле на Факта без помисли на социалне проблеме које подижу, ни на преступника прикривеног иза преступа, ни на кривнчну тужбу против преступнива, праве од правде механизам вештачки чијим се побудама човек може дивити, али се може жалити што је душа одсутна. Овде правда постаје мадо по мало безлична и апстрактна; она чини да се достигне до врхунца и где губи сваки утицај, где се суши и сужава, и скоро је сведена на стање символа. Дакле, ма какав да је однос репресије принудних мера, задатак је кривичног судије далеко од тога да буде махинадан. Он захтева толико способности, размишљања и савесности,