Branič

врој 12.

б р а н и ч

стр. 567.

као и вршење грађанске правде; он ствара тешку вештину где се укрштају захтеви срца са захтевима разума. Кад нам историја говори о краљу Азоку, деФинишући чудним правилима улогу и дужност кривичног судије у старој Индији; кад нам она показује у Француској краља св. Луја, где стоји под храстом Венчени и изриче правду патријахално и просто.; кад она изазива успомену на хелиасте атинске и преторе римске, на кметове наших кнежина, или кад она оставља да постоје пред нашим очима у Енглеској општпнеке судије традицијом Англо-Саксонском, које су судије и данас снага Вел. Британије, — ми назиремо правду која нема ничега узаног или неприродног, која ископава провалу између судова и оних којима требају да суде, али која, напојена искреношћу, смишљеношћу и животом, племенита кад то може, строга кад то мора, помаже ширењу права и образовању правне свести у народу. Кривична правда таква какву модерна држава може да појми, не разликује се у суштини од основне правде. Ако је њен круг шири ; њена је суштина иста. Кривичне судије не култивишу нове поборнике Евезосових тајних и не обрађују тајанствену науку; то су људи који суде другим људима, и тип који би предложили за модел увек је постојао; он се налази у почетку времена као и у нашем, у облику домаћег суда или породичпог суда. Идеални судија, није ли уједно примитивни и прави отац или ше® породице који живи међу својима и прати их стопу у стопу, који испитује покрете њиховог владања, изучава њихову природу, њихов темпераменат, њихове нагоне и који, познавајући њихове особине и њихове погрешке моралне или Физичке, може на смишљен начин према случају дати на знање или поправити, васпитати их у послушности, казнити и покушати да умири побуњенике, бринути се за болеснике, бити обазрив и предузимати мере предохране које захтевају непослушни? Репресивно законодавство добро би урадило, да се саображава овим правилима разума, да црпе овај извор практичне и разумне правде, А то је, може бити за то, што је кривично право пре него ли икоје друго право, одећа коју треба удесити према телу оних који је носе; то је може бити и за то, јер оноимаједино за предмет живе и радне људе. Периодично извршене велике реФорме на овом пољу нису једино дело ни најчувенијих правника. Правници својим дубоким познавањем текстова, својим оштроумним и научним тумачењем, чине доиста неоцењиве