Branič

стр. 568.

браеич

број 12.

услуге; али, реФорматори кривичног права нарочито познају свет. Кнез Шварценберг, творад Каролине, не беше законозналац; Колбер, инициатор уредбе од 1670, не беше законозналац; Кант, В олф , Бекариа, Волтер, Бентан, енциклопедисте не беху законозналци. И тако исто већина сувремених ре®орматора нису законозналци или, у сваком случају. нису једино законозналци; то су, као и њихови предходници, мислиоди који имају своје личне погледе на ствари п људе, и књига живота остаје увек отворена пред њима. Казнена наука мора добити нове силе на изворима живота; она мора добити такође исте снаге и на другом извору истине, историји. Многа су питања данас предмет дискусије и никад криминалисте нису имале да претресају шире проблеме; јер је класична школа веровала да је постигла савршенство и сматрајући за неприступачне поуке ранијих векова, беше се предала расејаности и лебдијаше у празнини. Моћне цивилизације нису узалуд подносиле дуге жртве на пољу кажњпвости и оставили јој свој упечатак. Традиционално завештање је увек интересантно и понекад драгоцено. Треба се знати њим користити и, нарочито у овим стварима, признати надмоћност чак несавршена искуства над савршеном теоријом. Никад неће постати, ма како о томе мислио Бебел, ново друштво у коме неће бити вшпе злочинаца; исто тако никад неће постојати казнено право у коме неће бити више ни погрешака, ни празнина, ни предела за откривање. Ми можемо само поправити установе које постоје до оног дана од кога ће наши потомци поправљати своје установе водећи рачуна о радовима својнх предака. Ренан је умесно рекао: да су у истини људи од прогреса они, којипоштују прошлост." Писац је поделио своје дело у девет књига, којима претходи опширан увод, где се говори о Кривичном Праву у опште, па се за тим излаже његово историско развијање, истиче научна тачка гледишта, даје опште обележје белгиског казненог закона и говори се о посебним казненим законима. Прва књига се бави казненим законом, његовим тумачењем, његовом обавезном снагом, и то како с погледом на време тако и с обзиром на личност и на простор. У другој књизи је реч