Branič

број 1.

в р а н и ч

с.тр . 37.

Пет1»алија Соарана пет година као господарид?. Вероватно она је држада, да је благослов владичин довољан за важност брака, јер многе жене из нижих сталежа у Италији ни данас не могу да иојме, да је само председник општине, опасан талијанском тробојницом, једиви у стању, да иуноважно брак закључи. Може се замислити, како је морала Асуета бити изненађена. када је носле смрти баронове. кога је за свога мужа сматрала, брат и нећацн његови просто из куће избацише. Но после прве препасти. она је могла опет доћи себи, јер је имала у рукама тестаменат барона Ђулија. који је он сам 20. децем<бра 1890. својеручно написао и потписао, а у коме изреком браћу из насл^ђа искључује. Цело своје имање оставио је барон једном младом човеку од 17 година, који је у грађанском регистру био записан нод име-ном Диодоро Миртило, син непознатих родитеља. а кога међутим завешталац најодређеније означаваше као дете своје и Асунте. Њој је у тестаменту оставио право уживање ц р лог имања за све време живота. У заоставшгини бароновој нађоше још четири тестамента, који су, разуме се, посталн неважећн усдед поеледњег завештања. У тим ранијпм тестаментима вреди споменути ту околност, да је најстарпје од тих завештања садржавале за Миртила само легат од 10,000 лира, а у сваком еледећем био је више укоришћен, док на по■сдетку не постаде унпверзадним наследником. Кад се Асунта хтеде користити завештањем бароновим, она на велико своје пзненађење дознаде. да је суду предат већ други тесаамеват. Носио је датум од 31. августа 1895. •и ма да га барон није ни писао ни потписао, ипак је био састављен употиЈном законом виду. Говорило се. да га је барон диктирао своме секретару Маријану Мазаро, а у приеуству бележника Винченца Кваљијана. Као сведоци тестамента спомињу се браћа умрлога, барон Пијетро Антонијо Згадари п Франче•ско Валеетино Згадари као и још неки рођаци и три чиновника у служби породице Згадари, који су управљали њиховим имањем. Барони и њихови рођаци пак били су толико пажљиви те се нису сами нотписали као сведоци. Ас} т нта је одмах изјавила, да је тај тестаменат лажан и подигла је тужбу. Она је показивала, како је брижљиво неговала болеснога барона и да се једва удаљавала од његове постеље. Било би немогуће, да у њеном осуству, које је свагда само врло кратко било, барон диктира тако дугачак тестаменат — и без обзира на невероватност, да ће барон променути