Branič

етр. 38-.

Б Р А Н II Ч

БРО.Т- I ,

своје мишлење и своју наклоност према њој и њеноме сину. А кад год бн изашла из болесникове собо, свагда би код њега остала или служавка Ло Русо или неки Ло Форте, који је био повереник баронов. Сродници труцише се. вели она. свпм могућим начинима. па и посрелетвом исповедника, да болнога барона наговоре. да завешта њпма своје имање. Али он је то одсудно одбијао и тако је неноверљив постао ирема својим сродницнма. да није хтео ни чорбу окусити, коју бгт му сестра или нећака зготовиле. Кад је барон умро и кад су његова браћа чула да их Асунта хоће да тужи, онп хтедогпе жену, која се сматраше као њихова снаја, претњама да застраше. Кад то није помогло, они нокушаше да јој посредством других лица, првз преко ЛоФорте. а затим преко брзојавног чиноЕника Белине, понуде новаца 7 — прво 80.000. после двапут толико, на послетку 400,000 Франака. Но Асунта одби све. Она норучи бзронима: „Нека ми даду кућу и моју част опет, па ћу им ја онда поклонити што хоћу. и то не пола, него цео милпон." Кад су барони видели, да су све њихове ионуде одбијене, они прибегоше другим средствимм, да Асунту изиграју. Прво покушаше. да јој украду завештање, на које су оснивали своју оптужбу, Кад то нпје иепало за руком, они се обратише иолилицији тражећи да је она протера, а носле молбом. да је притворе због јаке сумње," да је она могла отровзти барона Ђулија. -!а доказ тога поднели су једн<> писманце, у коме Миртило писаше евојој матери да му ношље мало опијума. Овим овим доееткама они међутим не могаху постићи. да се отпочне истрага против Асунте и да се она стави у притвор. Ислеђење, тешко већ по себи, а још теже због особених околности у Сицилији, трајало је скоро две годпне. Кад се оно свршило. реши највиши суд у Риму, да претрес парнице буде пред поротом у Милану, јер се због великог богаства и утицаја породице Згадари није имало вере у поротнике у Палерму. Тако је чувена „парница против барона" почела 29. (17.) маја 1897. у ломбардијскоме главноме граду. Оптужених било је свега дееет. Браниоцн су били шест, већином чувених адвоката, три из Падерма, један из Месине, а два из Милана. Скоро чнтава војска сведока, више од њих 180. доведени. су из Сицилије. Пошто многи од њих говораше само својим домаћим. провинцијалним диалектом, који поротници милански не разумеваху, то је морао чак један тумач посредовати. Оптужбу изложио је сјајно главни државни тужилац Кавалијере 0®сас. чу-