Branič

стр. 60.

б р а Н И ч

број 2.

две реиублике, Швајцарска и Сједињене Државе таксфе признају овоме теду само то право, да се изјасни о оним уставним члановима о којима је независно од њега решено да се мењају. Најзад, колико је такав систем немогућно избећи, види се најбоље по томе, што је он, поред све анатеме коју су Бидело и Самоуирава бациле на њ 1881-ве, ушао и у наш Устав од 188?. „Велика Народна Скупштина" стоји у његовом члану 201 „може решавати само о оним изменама и допунама или тумачењу Устава, које садржи иредлог на основу кога је сазвана." На први поглед, принцип о неограниченој вадлежности уставотворне Скупштине изкиеда довољно доказан. Као год што уставни закони стоје надобичним законима, тако се замишља дајеуставотворна Скупштина виша од законодавне,ида следствено не може зависити одње у погледу своје надлежности. Неоснорно једа Велика Скупштина има права вотирати и така уставна наређења која се не би слагала са законима што постоје; али гЈко њу не вежу ови последњи, онда је не вежу ни одлуке законодавног тела о кругу њеног рада, јер ове .не могу имати већу обавезну моћ него обични закони. Ну при оваком резоновању нретпоставља се да уставотворна Скупштина располаже целокугшом влашћу чије име носи, и из тог буквалног схватања њеног назива проистиче сва заблуда. Узимајући за пример наш Устав, одмах се види да Велика Скупштина није једини уставотворни чинилац, него један од тих чинилаца. Као год што се за вотирање обичних закона изискује сагласност Круне и обичне Скупштине, тзко се за вотирање уставних закона изискује сагласност Круне обичне Скупштине и велике. Када се за тренутак остави на страну Круна и узме у расматрање само однос између обичне Скупштине и велике, види се даље, да прва предлаже уставне измене, а друга их извршује, или тачније Формулисано, да прва има право иницијагиве, а друга право регаавања. Пошто тек та два права ,сједињена чине уставотворну власт, то је слободно закључити да је та власт подељена између обичне Скупштине и велике. Велика Скупштина, дакле, није ограничена у својој надлежности одлукама обичне Скупштине, него је ограничена самим Уставом које је те одлуке огласио за битни услов уставне промене. И ма колико да обична Скупштина не бимогла