Branič

врој 2.

б р а н и ч

стр. 61.

суравају наспрам онога наеледника који је инеолвентан или у чију солвентност сумњају. Исто тако^ тражење се може односити на сва добра што сачињавају наслеђе, а и на поједина добра наслеђа. Једном речи, §ераг ђопог. је мера универзална (1е хиге, али ово не мора бити и с1е ГаеК>. Што се дејства одвајања имовина ти?е, на првоме меету истиче нам се питање, да ли повериоци покојникови, ако се не би измирили потпуно из одвојене имовине наслеђа, имају права, да се за остатак наплаКују из имовине наеледникове, кад се овај примио наслеђа без пописа? —- У општем немачком нраву, питање је епорно. 13 ) У аустриском праву оно је чисто, јер §. 812. аустр. грађ. зак. изрично регулише, да наследник ни у ком случају не одговара евојом имовином наспрам лица, које је тражило одвајање имовина. По општем немачком грађанском законику, повериоци покојникови су овлашћени да траже, да суд нареди управу наслеђа (^асћ1а8буег\уа11;ип$), ако владање наеледниково и овога имовне околности дају оенова бојазни, да ће њихови интереси бити оштећени (§. 1981). 14 ) Ово овлашћење поверилаца у Немачкој одговара ираву поверилаца по другим законодавствима, да траже аераг. ђопогит. У случају овакве управе наслеђа одговорност наследникова за дугове покојникове ограничава ее само на наслеђе, као год и онда,

13 ) ШтЛвскеМ (III, § 607 прим. 10) не налазећи у изворпма меродавног решења овога питања зауетавља ее на томе гледишту, да наследник примањем наслеђа постаје за увек дужником новерилаца покојнпкових, п узима, да се ови повериоци могу нанлаћиватп из вмовине наследникове, али с.чмо из онога, што од ове имовине претече, по измирењу наследникових личних поверилаца. —Већина писаца, напротив, не допушта наилату из имовине паследникове в. Арнтс, § 524 прим. 3. — Вппг, РапД. Ш. , В. § 398. — Вагоп , Рапс1. § 427, I 3. — Вегпћигд , Рап(1. III В. § 170. прим. 11. ,4 ) Код управе насде^а, коју еуд може да нареди не само на нредлог повериааца, већ и на предлог наследников, наследник губи право да управља и располаже наслеђем, онако, као што слично и стецашни дужник губи ово право налпрам своје имовине, која образује стецишну масу (§. 1984. грађ. зак.). Васлеђем унравља и измирује дугове из овота нарочити орган Касћ1а88тетаћ;ег (§. 1985).