Branič

СТР. 66.

Ч Р А Н И Ч

БРОЈ 2.

0 праву стецишккх поверклаца да се напла&ују из наслеђа дужниксва. (Свршетак) Тражење одвајања имовина од стране новерилаца покојникових 10 ) обично бива онда, кад се дужник примио наслеђа без пописа, јер овакво примање наслеђа има за последицу конфузију добара и дугова покојникових са добрима и дуговима наследниковим, услед чега се добра покојникова не разликују од добара наследникових, као што се ни новериоци покојникови не разликују од личних иоверилаца наследникових, а то може бити опасно за покојникове повериоце, ако би наследник био презадужен. Но повериоци могу тражити одвајање имовина и у случају ако се наследник примио наслеђа с иописом, јер примање наслеђа с пописом користи поглавито наследнику, да за дугове покојникове одговара само наслеђеном имовином, а ово не чини наслеђе предмета искљ.учиве наплате поверилаца покојникових, што је карактеристика §ераг. ђоиогнга. 11 ) Одвајања имовина могу тражити или сви повериоди иокојникови колективно, или само поједини од њих. Тражење је управљено не против наследника, већ против његових поверилаца 12 ), и то опет, или против свију ових поверилаца колективно, или против једног или неколицине од њих. Ако има више наследника, одвајање имовина може се тражити и противу поверилаца само појединих наследника, иошто цовериоци имају интереса да се оси1в ) И дегатари имају права на вераг. ћопог., али они у наилати из наслеђа стоје иза поверилаца иокојниковах. — Вгтх, Рап<1. Ег1ап^еп 1886, Ш В. § 398. ") ЛШп&зскеМ, Рап<1. Ш, § К07 прим. 3 — Повериоцн покојникови могу имати интереса да захтевају одвајање имовина кад се наследкик примио наслеђа с пописом и по томе, што се наследник може накнадно одрећи ћепе&сшпх-а туегИаш, а она усдед тога изгубити по закону рок у коме су власни одвајања трачсити. 12 ) Аг4. 878 Франц. со<1е ст1 ово предвиђа: „Лз (1ез сгеапсГег§) реиуеп! <1ета11<1ег (1ап8 1оп8 1ен саз, е1; соп1ге 1ои1 сгеапсгег, 1а зерага^оп <1и раЈптоше <1и ЛеЉв! с!'ауес 1е ра4птогае <1е Г ћегШег."