Branič

број 2.

б р а н и ч

стр. 81.

Али да су бар признали, да тај народ даје пример искрености, самопрегоревања и храбрости. Напослетку, да сваки народ којн ое поноси именом хр^шћаннна и који још тврдо верује у бесмртну мисао божанске нравде, улива смерно поштовање браћн друге полукугле, која слепо верују у свемогућег Бога, чија раширена рука, као у старом Изрдиљу, може разагнати угњетаче и осујетити њихове неправедне намере. 1 ) Бг. В. В. Марковић. ИЗ СУДНИЦЕ III. Тражбина трговчева за давање еспапа нетрговцима, застарева по §. 928. б. грађ. зак. за годину дана. СОдлука оиште седнице Кас.ац. Суда) Фирма Б. и Д. тужила је Првост. суду за вар. Београд С. Ч. због дуга од продатог еспапа у 230 дин. За доказ, да је дужник за горњу суму узео еспапа и да није платио, тужиоци су обећали да ће се заклети, допуштајући да се и тужени на противно закуне. Тужени у одговору на тужбу поред осталог истакао је застарелост по §. 928. б. грађанског зак. и Првост суд за вар. Београд пресудом својом од 11. октобра 1899. Бр. 21608 одбио ;је тужпоца од тражења као застарелог по пом. зак. пропису. Ну Касациони Суд, по жалби тужилачке стране, понпшти горњу првоетепену пресуду примедбама свога П. одељења од 13. новембра 1899. Бр. 9186 са разлога, да је суд погрешно узео, да по §. 928. б. грађ. зак., који се позива на §§. 14. и 15. трг. зак. застарева и само ираво тражбине: по том пропису за годину дана застарева само нолудоказна сила тргов. књига, а

1) Познати днгдески публициста, проФесор у Кембриџу Ј. ЛУезИаке. држао је 28. октобра (9. новембра) 1899.јавно предавање о истом предмету, које је ту скоро објављено (под насловош: Тће Тгап8таа1 \уаг. БошЈоп, С1ау апе1 8он8), и у коме еу И8нети погледи с независношћу, којом се овај писац увек одликовао. Онима који се јаче интересују 8а ово питање, свраћамо пажн>у на ово предавање одличног ингдеског правника, Прим. Уредништва,