Branič

број 2.

б р а н и ч

схр . 57.

је закључио да Пироћанчетов иредлог „смера да преобрази Устав земаљски путем неуставним." (Број од 5. Априла 1881). Исто гледиште заступао је и г. Ст. Бошковић у Новом Веку , тврдећи да је „влада и према духу Устава и према политичним и свима другим околностима, била дужна, да и ради Скуцштине и ради обавештења јавног мишљења, изнесе одмах свој потпуни предЛог за промену Устава." Г. Бошковић за тим наставља : „По самим речима Устава јасно је, да „измене или допуне" Устава имају да буду Формално и у сојединостима, дакле потпуним предлогом поднесене. То се још боље види из закључног стара у 181. члану, где се пзреком помињу „предложене измене или допуне" или „који провис." Р1 кад не би било још живих преалагача и глаеача. потписника садањег Устава, који би могли посведочити горњу намеру творца тога Устава, смиеао наведених речи и дух Устава у показаном чланку тако су јасни да само соФистика може тврдити, да то није 1ако, но да се горња уставна одредба може тумачити у емислу, какав му је садања влада хтела дати, а то : да је довољно изрећи само потребу измене; а да ли једнога или евију чланака, свеједно." 1 ) Међу присталицама овог првог мишљења треба поменути јога и Светозара Милетића, који је признавао истина да је ноступак усвојен Пироћанчеговим Министарством либералан, али није могао а да не примети, да тај поступак не одговара законском тексту. Он је поставио овако гитање : „да ли се сод „предлогом о почреби" разуме еамо предлог : да се Устав измени, донуни или протумачи без Формулисања, или извесног определења ти „измева и донуна", или се ту ишту и Формулисани или опредељени вредлози ти „измена и допуна и пред самим обичним Скупштинама?" Милетић је био за ово последње тумачење, чију је тачност доказивао тиме, што се у првом одељку члана 131 каже: „преДлог о потреби да се какве измене или допуне у Уставу учине' Ј , а у поеледњем опет: „пошто је овако поступљено, онда ће се сазвати Велика Народна Скупштина да коначно реши... 2 ,)"

') В. За Просвету и Слободу од г. Ст Бонтковића, где су његови чланци о томе питању оштампанж под насловом: Владин иредлог за иромепу устава, 3 ) В. Исток од 19 Апрлла 1881, где су прештамнани ти Милетићеви чланци.