Branič

стр . 3 98.

б р а н и ч

број 9 —18.

остало друго него је створити. Сећајући се ипак обичне худе среће механично примљених рнјечи (сјетимо се горе приведене ријечи »Атрћућтоп« која ни за више од два вјека није могла продрјети у обични разговорни језик), — ми већ унапријед увиђесмо како је тешко начинити ријеч тако да би била непгго сретнија. Ми се по томе обеселисмо кад нам на ум паде чисто народна ријеч дужиги, јер нам се чињаше да ће се из ње моћи нешто згодније искресати. Овај нам глагол Вук у своме рјечнику означује са ћећаир1еп с1ав8 ешег е^уаз асћиМе, сћсо гшМ с1ећег!. То значење Вук потврђује и народном изреком: »дужи ме стотину гроша! (( Ову ријеч живог народног језика находимо и у Љубише, управ за крајеве суседне онима, којима је Имовинскп Законик намијењен био, а и сами смо је својим ушима слушали. Додајмо да се ова ријеч, у истоме смислу и облику, потврђује и примјерима приведеним у ријечнику југо-словенске Академије, који допиру чак до Х1У-ог вијека.') Истина, онај који дужи некога може то чинити и без законита темеља, неовлаштено, али кад промислимо да ријечи, па и саме народне, не означују често него само једно лице или страну њеке ствари или појма, а друге стране остају без ознаке, ми се са глаголом дужити можемо посве задовољити, јер означује оно што сваки сгесШог у првом реду чини: т. ј. тврди, да му је дужник дужан, него има и још нешто. Глагол се дужити , осим овога, срета и у смислу још позитивнијем, у смислу праве тражбине. 2 ) За основу дакле нове именице ми узесмо глагол дужити, активно, и то у горњем широком смислу. Да начинимо нуждни нам израз, ми мишљасмо да не треба него наћи подесан именички наставак, па да посао свршен буде. Према ријечи учитељ, која има свој супротни, више пасивни појам -ученик, чинило нам се да бисмо с

А ) Има наведених у Рјечнику њекодико примјера (II. 912. ступ. 1. нод дужнти =с1е!л(;о, агртеге, сгеЛеге) у овоме смислу, најстарији од којих сиже до 1399-е год. 2 ) Њекоји се нримјери, и овога смисла находе на истоме мјесту Акад. Рјечника. Примјери, нанротив, под 2, а, сгеДеге, с!аге ти4иит, т. ј. давањем коме што, здшити да буде дужан, овдје се нас непосредно не тиче: то је тек рггиз онога другога положаја дужникова.