Branič

СТР. 6.

Б Р А II II Ч

БРОЈ 1.

се гласа, као и они који се стално уздржавају од гласања. Али закон о пословном реду не садржава ни један члан који би допуштао да се, и при израчунавању кворума, чине слични одбицн од законог броја иосланнка. II кад таки одбици нису законом изречно донуштени, онда излазп да се кворум мора израчунавати према целокупном законом броју посланика. На кворуму се оснива скуиштинска споеобност решавања: следствено, нема тог предмета о ком бп Скупштина могла и без кворума решавати. Инак за то, у нашој се Скупштини хтела носгавити разлика нзмеђу оннх решења која пронзводе своје дејство и ван Скупштине, п оних решења која се тичу само ње. У ирву би врсту спадала на пр. решења законодавна, а у другу она решења која стоје у вези с њеним унутрашњнм редом, и сада мишљење је бнло изието да ова друга решења могу бити донета и без кворума (13 јула 1877, 26 маја и 5 јуна 1882). Овако би разликовање било нротнвно не само идеји кворума, него би било иротивно и једном члану закона о Пословном Реду у Народној Скупштини. То је члану 27 који гласи: »Састаиак се може у означено време отворити и читање нротокола започети, и ако нема у Скупштинп толико посланика колико је за решавање нужио. Но ако се учине какве примедбе на садржај протокола, о чему треба Скупштина да реши, опда треба цричекати да буде потребан број посланика." Ако има решења која се тнчу само Скупштине, то су ова решења о примедбама на иротокол скупштински; па кад скунштинскн пословнпк не донушта ни да се о њима решава без кворума, онда је очевидпо да нема таких скупштинских решења која бн се и без кворума могла донети. Строго примењена, начела кворума изискивала би да Скупштина не приступа никаквом акту, док се не искупп три чегвртине од законог броја њених чланова, п пошто је први акт који она предузима, нзбор једног одбора за пријавњивање посланика и прегледање њнхових пуномоћија, то би изашло да она не би требало ни том акту да нриступи, док се кворум не констатује. Ово је мишљење више пута нашло израза у Скупштини. Појединп посланици захтевали су 19 јуна 1876 и 24 јуна 1895 да се пре избора тога одбора нзврши прозпвка, како би се видело да ли има кворума. Таква је прозивка била не само захтевана, него и извршена 1