Branič
стр. 20.
в р а н ii ч
број 1 .
видљиво и опипљиво ? Преко овог питања не може се прећи олако. Добар цорез мора имати подлогу тачиу и потпуно одређену. Треба да се зна, шта ће да оптерети, шта да поштеди, како да оптерети и како да поштеди. Смит не даје никакве деФиниције прихода. За Ж. Б. Сеја ))Добици и приходи су једно исто". 2 ) А мало за тим додаје: »збир добитака и делова прихода, које ми примамо у току месеца илн године, чине наш месечни или годишњн приход." За нас је приход: збир свих оних корисности које човек стекне у једном извесном размаку времена, утврђеном обич&јем. Ако је радник плаћен дневно, сума коју добнје, износи његов дневни приход, за чиновнпке, ако. ничег другог немају, плата чини њихов месечни приход. Трговац инвентарисањем при крају годпне израчунава свој годишњи приход; и т. д. Но у прнход не спадају само оне корисности које човек добија од свог главног занимања. Споредне за Ј раде и добици улазе тако исто у саставни део прихода. Треба ли амо рачунати и нередовне приходе т. ј. приходе који се не' морају поновити друге годпне. Нрема горњој деФиницији одговор је јасан: и њих треба подврћи општем порезу на приход. А изузети би се могли само они нередовни приходи на које је већ једном плаћен какав специјалан порез, као што је случај с добивеним наследством, ако у земљи постоји нарочити порез на наследства. Нама се не чини оправдано мишљење многих немачких писаца, да овакве приходе не треба оптеретити општим порезом на приход. Порез се удара на имућство грађана у једној години; он треба да је нропорциоталан њиховим дохоцима једне године 3 ). Кад би се изоставили ванредни приходи, пропорционалности
2 ) СоиГз сГ Есопоппе Ро1Шдие, II. стр: 5.
' 3 ) Обично је примљеиа код немачких иисаца оваква дефиниција прихода с погдедом на напдаћивање пореза: »Баз Еткоттеп \пг<1 1иг сНе В4еиегг\\'еске §е^б1тНсћ аи%е?а8в1 а1з сИе 8итте топ (1еп Јаћгев, етпаћтеп, -дае1сће тег-
ћгаисћ1; лтегс1еп кбппеп. оћпе с!еп Уегшб^епв, 84атт ги уегтЈпЛегп ипс! Аегеп
ТУгедегЈсеЛг пасћ Аеп УегћаИпг88еп Леа ЗГеиегр/ИдИдеп когаиа, девеГМ гоегпеп капп, 'етаћгепс! аи88егог(1епгНсће Етаћтеп, лу1е ЕгћвсћаЛеп, Боиепе, ^е^тпп, ћес!еп(;еи(1еге бевсћепке аибзег^етубћп Псћег Аг1 пхсћ! а1з Еткоттеп бопЈегп а1з Уегтодепз гигиасћз ћећап<1е1(; луегДеп.« (Напс1\тог(;егћисћ <1ег 84аа(,8-т88еп всћаЛеп од 1)г. Ј. СонгаЗа — др.; к. речи. Еткоттеп81еиег). Оваква подела прихода не само да није неправедна, већ није ни логична. Зар онај део »Јаћгезетпаћтеп-а« који се сачува и капитализује није »Уегшб^епги-етасћв," 5 а како се вихово поновљење може предпоставити то према гораој де®иницији и на њих треба ударити порез.