Branič

број 1. о порезу на приход стр. 21.

би нестало не само кад се разнн иорески обвезници упореде један с другим, већ и код једног истог пореског обвезника кад се једна годпна упоредп с другом. Још је теже и замашније питање, на који приход и на који начин ваља ударити иорез. У самој ствари све врсте пореза пдаћају се из прихода, посредни као п непосредни. Они што купују шећер, каФу и т. д. купују их из својих прихода и тнм приходом подносе порез ударен на те ствари. Пначе би и шећер и кава били јевтинији. Онај део пореза што пада на трговце, нсплаћује се нсто тако из њихових прихода, и т. д. Овде ћемо се ограничити само на ону врсту пореза који непосредно и оделито терети приходе пореских обвезника. У историјском развитку својем порез на приход постао је од оног личног пореза који је плаћала свака људска глава. Замишљало се да сваки мора имати' известан приход, јер иначе не би могао живети. Сваки је требало да одвоји из свог прихода један део, како би се држава одржала. Из овог личНог пореза, који је свака пореска глава подједнако плаћала, постао је т. зв. класни порез. Према положају и имућству држављани су били подељени на ввдпе класа. Свака класа имала је да даје известан део прихода, којп је за сваку класу био друкчије одређен. Модерни порез на приход појавио се тек крајем прошлога века, а дошао је до врло велике важности нарочито за последњих педесет година. Од свих иореза на приход, до сада предложених, најпривлачнији је, а у исто време и најнепрактичнији је онај који би заменио цео остали порески систем (гтрбГ ипг^ие зиг 1е гекепи). II доиста не изгледа ни мало тешко извести целу ствар. Треба само проценити целокупан приход у земљи, израчунати колико је потребно држави да иодмири своје трошкове и према томе одредити колики део прихода пореских обвезника да се узме. Неки писци и не замишљају друкчије порез на приход. »Порез на чист приход и није ништа друго до гтрдГ итцие у другом облику. И доиста ако је иорез на прнход једини тачно сразмеран имућству пореских обвезника, ако је он једини праведан, једини који се лако и јевтино наплаћује, он треба и да замени све остале порезе". 4 ) И Сисмонди, творац прве потпуне теорије о овом

4 ) Развијајтћи аву идеју Леон Фоше (Беоп Гаисћег) направио је велику сензациЈу својим чланком у Шекие сЈев Ђеих Моппев од 1. октом. 1849.