Branič

стр. 106.

б р а н и ч

број 2.

нодавства и у законнцима свију напреднијих држава налазимо одредбе, по којима се извесна кривпчна дела могу извиђати и судити само на тужбу особног тужиоца. Као пример навешћемо овде неколико држава. Тако Француски казнени законик предвпђа случајеве, који се извиђају само по особној тужби као што је на пр. чл. 336 н 339 — браколомство,") чл. 29 зак. о штамии — клевета н увреда п т. д. У немачком казненом законику кривична дела, која се по особној тужбп извиђају, јесу на пр. §§ 170, 172, 179, 182, — браколомство, провођење блуда, завођење младе девојке; §§ 194—196, 232 — увреда, крађа, утаја, превара ирема сродницима и т. д.') У аустријском казненом законику јесу на пр. §§ 487 — 494 увреда; § 503 браколомство п т. д. Наш законодавац, као што смо видели, угледајући се на туђинска савремена законодавства и науку, такође је увидео оиравданост особне тужбе, па је у казненом законику иредвидео кривична дела, која се само по особној тужби могу извиђати и суднтн, о чему је ранпје више било речи.

Б-г Божа Б. Маркови^.

6 ) В. Оаггапг/, ТгаИе 1ћеоп(јие е1 ргасУгЈИС сћх (1гоћ рспа1 Јгапда18 сор. књ. IV. стр. 546. 7 ) V. 1,121 1-ећгћисћ (1е§ Деп^всћеп 8(га1'гећ1в (10 изд. Берлин 1901.) стр. 175.