Branič

БРОЈ 2.

КАОАЦИОНИ ОУД

отр. 129.

7.) Синовица (унука) нема нрава према стрицу на наслеђе дедовине (одлука одељења од 9 септембра 1889 год. бр. 6480). 8.) Синовица има, права на наслеђе дедовине (одлука одељења од 20 новембра 1899 год. бр. 9405). 9.) Синовица има права на наслеђе дедовине (одлука оиште седнице од 11 марта 1900 год. бр. 2260). Толико смо одлука имали а знамо, да их има још у самој архиви првостепеног пожаревачког суда, изостављајући архиве других судова, које су кав и поменуте једна другој противречне, те је иитање, каква је то правда у споровима где су једне исте фактичке околности и иста својства парничних странака? Неједнообра■зна правда није правда. Но из номенутих одлука види се још нешто, што се не да правдати, на име, кад оишта, седница реши начелно једно питање противно ранијој одлуци оиште седнице, то се да нравдати; али кад после те одлуке одељења у сличном случају Лдитпгву те одлуке доносе решење то се не да правдат. нарочито после закона од 28 новем. 1895 год. којим је прописан начин за једнообразно суђење и којим је наше законодавство указало ту част касационим судијама (општој седници) што је њихове одлуке ставило на степен воље законодавчеве, од којега закона слабо се употреба чини. Можемо тврдити, да је највећа неједнообразност у овом питању и да га оба одељења (грађанска) противно ранијим општим одлукама неједнообразно решавају. Тако II одељење редовно не да унуци ираво на наслеђе дедовине а III опет редовно то право даје, те судбииа једне такве иарничне стварн зависи од случаја у које одељење таква парница дође. , Да те неједнообразности нестане г. председник треба да учини пред§гавку, да се ово питање реши у оиштој седници, како би г. министар био принуђен, да га за, тим ио замени § 16 устр. касац. суда од 28 нов. 1895 год. изнесе пред прву скуиштину на решење. То је сврха овим редовима, које упућујемо г. председнику Касационога Суда са надом, да ће он одмах учинити што је потребно за решење овога питања. Ст. Максимовић.

БРАНИЧ