Branič

ЈЕДНА ОПАСНА НОВИНА КОД НАШЕГ АПЕЛАЦИОНОГ И КАСАЦИОНОГ СУДА — СУХЕЊЕ ВЕЗ ЗАГ^ОНА. Следећи пример, потврдиће стављеии наслов. Никола, Апостол и Мијаило, имали су плаћати Харизу 700 # цес. по облигацији утврђеиој полиц. влашћу. Дужници су се по овој облигацији обвезали сви за једног и један за све, дакле солидарно. За обезбеду овог примања, Хариз је тражио забрану на извесно примање Николино и суд је забрану одобрио. Ова забрана оправдана је и дужници су осуђени на плаћање. Никола, даби осујетио плаћање, забрањено примање пренесе под ранијим датумом на Анђелка, и тако забрањени новац у 7.907"20 динара, дође суду на распоред. Услед оспоравања, суд је донео решење, да је Хариз пречи у праву наплате из целог депозита, за своје примање и Анђелка упути на парницу. По жалби Анђелковој, Касациони суд у II одељењу од 8 марта 1900 год. Бр. 2012 поншптио је решење првостепеног суда из ових разлога: »При оцењивању питања о јачем или слабијем праву наплате пријављених поверилаца, суд је у овом случају погрешно изводно солидарност обвезе из облигације, кад је та облигација већ била пред судом и као доказ оцењена осудним решењем, којим су дужници осуђени на плаћање, против кога је решења незадовољна страна могла изјавити жалбу у своје време. А кад се то није учинило, онда се сада сва права и дужности, која налазе свог основа у облигацији на основу које је то решење донесено имају ценити по самом том судском решењу а не внше но облигацији. 1 '