Branič

број 2.

кина трановал и међународно право

отр . 149.

конФеренције, заиста изгледао, да постане најподеснијим предметом расправе једног Изборног Суда. Практична вредност радова у Хагу није се могла боље документовати, и тежње сила, да се ратни заплети у подобним случајевима избегну, нису могле славити већега тријумФа, него да је се овај спор Изборним Судом расправио. Место тога дошло је до борбе за живот једног малог народа са једном великом силом, која баш вођењем рата а нарочито под неуспехом развоја војених операција, за време једне нзвесне Фазе борбе, беше довела у питање и сам њен даљи опстанак као велике силе. Трансвалски рат и данас још није свршен, нити му се крај може лако видети; исто тако питања странаца довела оу, од неколико месеци, на истоку Азије до заплета, чији се излаз не да предвидети са погледом на њихов повод и на политичке компликације, које стоје у вези са извршењем међународне акције противу Кине. За јуристично посматрање постоји овде знатна разлика између оба ова сиора. У Трансвалу своди се правни елеменат конФликта на питање о мери права странаца у Трансвалској Републици и на правно дејство нагодбе, закључене у 1884 год. међу Трансвалом и Енглеском. Неко начелно порицање овога права од стране трансвалске владе није ни постојало. Сем тога овде је ствар у једном конФликту између две заједнице, које данашње европско међународно право, а тиме дакле и битну претпоставку — право странаца — за њихов међусобни одношај признају. Догађаји у Кини имају, на против, сасвим други јуристични и ирактични значај. Постојање правних начела о положају странаца зависи, у првом реду, од признавања правног субјективитета индивидуа, као такових, и независно од њиховог националитета, — поданства и конФесије — за тим од немогућности одбијањамирног саобраћаја индивидуа једног народа са другим и, напослетку од важности публицистичне везе, која странца са његовом домовином спаја и одржава. Ово признавање тих правних начела извршило се у историји само поступно — у главноме са отклањањем првобитног изолирања међу народима и удубљавањем идеје о интернационалној • заједници. После првобитне бесправности странаца наступају Фазе развитка, у којима су мотиви најразличнијих врста: религијозни, национални, економски час повољно час неповољно утицали на положај странаца у месту њихова борављења; неко једноставно гледиште није у овоме било меродавно ни у државама са хомогеном културом. — Али Кина није још ни дан дањи изашла из њеног старог изоловања, она се према томе још непрестано налази у оном њеном самозадовољењу, које јој управо и смета, да у се прими меродавне идеје за признавање