Branič

ВРОЈ "2.

11 Е .1 Е Ж II II К

отр. 183.

КонФеренција београдеких адвоката на дан :2 [ јануара 1901 год. Пошто је н председнш; удругКења изложио у главном диљ ове конФеренције, прџступило се дебатовању питања: на који пачин да се подстакну надлежни Фактори. да се поднесе Народној Скупшгини енремл.ени пројекат о правозаступницпма : да ли нарочитим изасланством, или да се упути писмена пзјава? На конФеренцији је пало доста разлога и за једно и за-друго; али је на завршетку донесена једногласна одлука, да-се то питање оставп Управи Удружеља Јавинх Ираваааступиика, да га она реши. како нађе да је пајумесније. -ј- Михаило Кр. Ђорђеви-ћ. — У Београду је преминуо 3 јапуара у крилу своје иородице: а после кратког боловања Михаи.то Кр. Ђорђевић Државни Саветиик. Покојнпк је рођед 16 марта 1850 па је, свршившп правне науке у Београду, отишао да се у њима јаче усаврши у Немачкој н Француској. -За тим је иаизменце био ■судски чиновник, тајинк иосланства (у Цариграду) н јавнн правозаступиик. Од,годпне 1887 иок. Ђорђевић је нмао видног удела н у свима иашим јавним пословима, и био наизменце министар правде, спољннх и унутрашњих послова, а осим тога и посланик у Букурешту п Паризу, где га је у јесен 1893 опасно ранио париски анархиста Леотије, од које су га смртне ране једва отели најбољи париски лекари, те се од ње придигао тек у пролеће год. 1894. Покојни Ђорђевић је иаписао Енциклоаедију Права (Београд 1885 . а писао је и о Постанку меницв. Као министар Правде извршио је паименовање с-удпја по Уставу од 1888, и ма да је припадао једној странци, гледао је да што већма сачува неутралност и интегрптет наших судова. Уживао је увек глас часна и поштена човека, а био је пријатељ коме је у.нашем друштву тешко наћи равна.. Бог да му душу ирости! "}■ Илија ГладОВИЂ. — 6 овог месеца преминуо је у Лозници један од вреднијих радника на правнпчком пољу, сарадник нашег листа Илија Гладовић, јавпп правозаступник при лозничком прво^ стеиеном суду. Покојник је напрасно отпшао с овог света у најбољем добу, у тридесетим годинама живота, када се много полагало на њ' и много очекивало од њега, јер је то и обећавао. Нека му је лака земља! Бог да му душу прости! '{' Артур Дежарден. — Ахил Артур Дежарден (ВезјагсПпз) рођен је 8 новембра по и. к. 1835 у Француској, а постао је доктор права 1858. Од тога времена био је без прекида у судској и адвокатској пракси и преминуо је крајем јануара ове године у Паризу као главни држ. тужилац при највишем суду у Француској. Познат је по својим многобројним научним радовима нарочито на пољу Кривичног и Међународног Права. С тих својих