Branič

стр . 292.

б р а н ii ч

врој 3 ii 4.

се делити и односити само на један део повчане казне, а други део исте да се изврши 6 ). Значење речи новчана. казна није тако нсто прецизно, као ни значење речн затвор. Треба дакле испитати, које су новчане казне обухваћене текстом нашег члана. I. — Казнене новчане казне. 169. — Близина израза, затвор и новчана казна, и циљ закона довољно показују да је одлагање одобрено само за новчане казне које имају реиресивни карактер т. ј. за оне новчане казне, шго су прописане као казне за иреступ, у правом смислу, а које се изричу пресудама погато се правно констатује кривица онога снрам кога се изричу'). Обуставл,ање се дакле не може применити на чисто грађанске (цивилне) новчане казне, дисциплинске или казне поступка. 0 овоме не може бити никакве сумње. Могу бити извесне хппотезе, у којима је врло деликатно одредити прави карактер новчане казне, онда кад ову казну пронисују закони, који не спадају у кривично, право, или кад ову казну примењује цивилно правосуђе. Са истих је разлога тешко сваки пут решити далије дело, које се новчано казни прави казнени преступ или није. Питање: да ли је могуће одлагање у тим случајевима може дакле остати сумњиво. Није ми намера да се задржавам на истом. Ограппчавам се да изразим принцип, и упућујем на опште црте казнепог права у тешкоћама примене 8 ). Додајем, да ће судије у сумњи требати да се инспиришу духом нашег закона, у коме ће извесно паћи начин за решење највећег броја ових новчаних казни. II. -— Финансијеке новчане казне. ЦАРИНСКЕ, ПОСРЕДНИХ ДАНКОВА, ТРОШАРИНЕ) 170. — Из правила, које смо горе поставали излази, да је одлагање одобрено у овим предметима, ако ове казне имају чисто казнени карактер. Ну, настаје тешкоћа због мешовите природе коју им придаје правознанство ; оно нх сматра, као што је познато час као казне, час као грађанске накнаде штете. Тако наш закон •) Лијонски је суд преиначио једну дресуду суда Сент-Етијенског који је наредио у овом случају пардијелно одлагаае : 20 Фебруара 1893 I) 93. 2 512. У законодавству нема ничега што би било противно оваквои решењу, ко.је нредставља добит у тохе. што ће се оеуђени Франирати неносредном санкдијом остављајући га нод иретњом да ће имати да нлати други део новчаие казне. ') (ЈаггаЛс!. 1 стр. 570. ®) Доета онширно третира ово иитање Бе1а1ап(1е, сгр. 50. Ва!оп Еер. С. БбШ. нс 12. боигЈа! »РгаКе' с1е 1а ЕеаропваћПИе. Фар. III.