Branič

СТР. 258 ТУМАЧБЊЕ § 466 ГРАЂЛН. СУД. поступкл БРО.Ј 3 и 4.

у закону. Јер, кад администратпвна власт издаје наредбу на основу овдашћења, које јој закон изречно даје, ради што правилнијег вршења закона, онда не иризнавати наредбп законитост, значи радити нротивно иринцииу нзраженом у чл. 55 II п III одељку Устава. Да не бп судовп и даље својпм одлугсама вређалп наведенп распис, на штету ауторитета власти која гајеиздала, спречавали брзо наплаћивање порезе на штету државне касе н навлачнли себн одговорност, — препоручио је суду, да строго води рачуна о поменутом распису н овоме саображава свој рад. По уобичајеном реду, Министар Финансија свој раснпс није требао непосредно да упућује судовима, зашта је надлежан једнно Министар иравде ^по моме скромном мнењу). Што се саме ствари тиче, налазим, да је радп.а судска правилна, Законодавац, кад је донео познату замену од 14 јула 1898 год. имао је јаких разлога за то, нити може битп изузетка у томе, што се имање продаје за порезу п што су општпнске власти овлашћене за наплату норезе екзекутивннм путем ^разуме се само из покретности). II пре допуне номеи. § 466 и док није постојао закон о иорезу, полиц. власт је вршила продају имања за дужну порезу без осуде, те тако напомена § 465 реч. поступка у распису отпада. Ако је разлог, да се важност иописа, вршен општин. влашћу, призна само ради брже наплате пореза, онда би иајбрже било, кад би општниски кметови непокретно имање и нродавалн, али то се не дозвољава, свакако опет са јаких разлога. У осталом, ако судови погрешно ову ствар схватају, најбоље бп било да се законодавним путем донесе потребна допуна код помен. § 466 по којој би и општин. власти могле пуноважно вршити попис непокрет. имања за дужну иорезу, чиме бн се отклонила могућа непрпјатност судијама за своје мишљење, ово тим пре, што је до сад п Касациони Суд делио мнење, да попис непокрет. имања вршен од стране општин. властп не вредп, без обзира за чији се рачун и по чијој наредби оно продавало. Мих. Ј1. Стојддиновић.