Branič

БРОЈ 10-12. РАЗВИЋЕ ПРАВА И ДРУШТВЕНА СВЕСТ СТР. 871.

произлазе. У почетку је извор легитимности већине или најважнијих од ових правила, у веровању у невидљиву власт, за коју се држи да је ова правила открила у прво доба људских друштава, а по том, пошто се изгубило ово натприродно порекло, у сталном осећању и непогрешној мудрости суверене људске власти и неопходно потребној иослушности према овој власти: Али ток времена, општи развптак цивилизације и нарочито прогрес науке и људског духа, заменили су, полако али сигурно, другим осећањима и веровањима, она осећања, која су оснивала право на овом натприродном и унапред постављеном поретку. Друштвена кооперација, кад јој је нестала ова прва основица, може сада наћи чврст основ само у свесном тражењу правих друштвених циљева и увећаном осећању веза зависностп, које уједињују чланове друштва ради остварења ових циљева и солидарности њихових материјалних и моралних интереса. Из овога напретка у осећањима опажене и вољне солидарности постаје добровољна кооперација, која се оснива на сагласности интереса, која може заменити примитивну и чисто ауторитетну кооперацију само на угодно спремљеном терену, и у стању друштвене свести које је на то расположило духове и срца. Али овај нови облик кооперације треба да буде организован као и први. Он прима ову организацмју према разној природи циљева који се хоће да остваре, било из закона, који је посгао из опште претпостављене воље, било услед слободне игре индивидуалних иницијатива, изолованих или груписаних у особеним друштвеним агрегагима. Ова је кооперација дакле закоиска или слободна. VII За^оис^а ^ооперација Законска кооперација, која произлази из овога извора, представља битне разлике од легалне кооперације која произлази из режима чисте власти, Док ауторитетни облик садржи неједнакост услова и субординацију права и интереса масе особеним циљевима мањине оних који владају, добровољни облик тежи да уништи при-