Branič

стр. 872,

б р а н и ч

број 10-12.

вилегије и класе и да сви учествују у политичкој власги на начин, који је најзгоднији да се испуни и оствари општа воља и пренесе у установе и законе. Док прва изводи своју легитимност из самих прописа уиравне власти, друга добија. своју легитимност само у сатисФак- цији, коју хоће да прибави моралним и материјалним интересима целе ззједнице. Овај се резултат остварио више или мање перфектно према начину организацпје политичких тела, којима је дужност да праве законе и у мери, у којој ова тела најбоље репрезентују опште интересе целе зпједнице. Може се сумњати да је овај циљ потпуно постигнут данас у нашим најсавршенијим политичким организацијама; и истраживање организма, којр би био најподобнији да га потиуно оствари јесте један од најхитнпјих проблема садашњег времена, чијим се решењем највише занима добра друштвена управа. Највиши је ступањ слободе и воље, после легалне слободно одобрене кооперације, ступањ добровољне и слободне кооперације. То је кооперација која произлази из самих индивидуалннх воља, р;оје су сједињене међу собом слободнпм уговором, који је постављен, и одржава се, без икакве законске принуде. Р1деал прогреса у цивилизованим друштвима треба да буде да облици ове кооперације све више замењују легалну кооперацију; али не треба мислити да је овој дужност да ову последњу са свим збрише. Учешће легалне кооперације, права и закона, бпће увек знатно у целом органнзованом друштву, па ма како да буде прогресивно и слободно. Илузија је држати да ток времена треба да ограничи поље законодавства и права. Ово иоље више тежи да рашири неодређено своје границе са увећаном множином друштвених одношаја. Главна измена, коју производи прогрес цивилизације у овој домени, нарочито се састоји у ширењу уговорних облика права, који се дају тумачити намером странака, која се претпоставља, и њихова превага над императивним и репрссивним облицима и у општем ублажавању законских санкција. Али маса правне припреме, не само да се не умањава, већ увек добија нову улогу. Облици слободе нису облици анархије. Они могу основати нормалан режим само под условом да буду организовани. Један такав режим, као и режими вла-