Branič

ВРОЈ 10-12. РАЗВИЋЕ ПРАВА И ДРУШТВЕНА ОВЕОТ ОТР. 881.

слободној школи уговор, по коме је од опште воље постала суверена законодавна воља. Али нисмо никада вндели сличне уговоре при постанку каквог друштва; и пристанак право добија са свим другим путовима. Час је овај пристанак скопчан са садржајем права; час произлави из извора из кога право произлази незавионо од његовог садржаја. У примитивним временима пристанак се односи на власт. За -право се држало да произлази из божанства, или од праотаца или људи који имају, по простом веровању и сада, божанску мисију или мисију квази-провиђења. Веровање у божанску или натприродну акцију, религија предака, освештавају с.ва правила која -постају из овог извора; ова, правила могу бити само добра, правична, непогрешна. Ово је највиши стунањ обавезне силе права. Пристанак који је добило има вредност верског агста. Сличан је и готово подједнак са пристанком којп имају црквене наредбе од вернпх, без обзира на то шта садрже ове наредбе и све се потпуно оснивају на ауторитету из кога произлазе. У вишим стадиумима развитка пристанак се поглавито односи на садржај права, интересе чију заштиту осигурава. Истина оба ова извора пристанка могу се свести на извесно јединство у томе: што се веровање у непогрешносг власти. на коме почива заједница у прво време, деФинитивно утврдило у истој, јер је ова власт дала довољну сатисФакнију општим интересима, правим или замишљеним, по сили узајамне и неизбежне акције овог веровања на интересе, и интереса на веровање. Али при свем том постоје битне разлике које смо горе показали, у погледу ова два начина Формације добровољног пристанка. На први начин извршиле су се највеће промене које су се догодиле у примитивној историји народа. То је легендарна епоха права; епоха у којој се право меша са религијом и моралом, у којој је законодавац најчешће у исто време првосвештеник, пророк, краљ, и прописује своја правила као заповести које су ироизишле непосредно од божанске власти, чији је он само тумач. Изгледа тада да су се иравне институције мењале сувереном вољом једног човека без суделовања заједнице.