Branič

стр. 888.

б р а н ii ч

број 10-12.

уе11е ес1Шоп (1898) с1и со(1е епа1 с1и Моп1епе§го с1е 1888 е!; аррНдиеез (1ери18 1е 1-ег ауп1 1898. Чини нам се да неће бити сувишно да читаоце Бранича обавестимо, бар у кратким потезима, о ова два иоследња превода и о начину како су они извршенп. Српски правници не могу бити равнодушни према једном делу које је за једну српску земљу израдио један српски научник, ни према судбини и угледу које оно има у осталом уљуђеном свету. I Да почнемо са Севера. Руски је превод без икаквих претенсија. Већ по самој својој спољној појави он нам показује да је главни циљ покретача његових био у томе, да се руски стручњаци упознају с голом садржином законика и његовим системом. То је писцу ових редака у осталом потврдио и изречно један од угледних руских правника, дугогодишњи председник петроградског правничког друштва, прави тајни саветник госп. Е. Ј. Фукс. Према томе је превод и изишао најпре као додатак новом листу ВТЗстникЂ Права. за год. 1901 који уређује проФ. Сљузберг, а тек за тим у засебној књизи под насловом: Обгцгп имутцественнии законникг длл кнлжества Черногорскаго (С.-Петербургг, Сенатскан типограФ1Н 1901, 8° стр. 239). Како је поменути правнички лист орган Петроградскога Правничког Друштва, то је јамачно иницијативом овога последњег спремљен и овај превод. Као уредник превода јавља се на насловном листу уважени правник и публициста Владимир Даниловић Спасовић, који се још раније бавио овим закоником, написавши о њему, као што је познато, одмах по изласку му на свет, изврсну расправу, која је у своје време штампана у најбољем руском књижевном часопису ВЂстнику Евроаи (јануар 1889) под насловом и Черногор1а и имугцественнБШ законникт. Богишича," чији је извод штампан у многим листовима онога времена, а самом бригом пишчевом (по свој прилици) у пољскоме часопису Крају (Петроград). Уз Спасовићево срећемо се на насловном листу руског превода и с именом Госп. М. II. Кусакова, који је по свој прилици и био прави преводилац, пошто се Спасовић заузет многим научним, књи-