Branič

врој 10-12. имовински законик за црну гору стр. 889.

жевним и правозаступничким пословима није могао сам одати превођењу. Рекосмо, да је руско издање законика без претенсија. И доиста оно се од осталих одликује већ тиме, што није пропраћено никаквим уводом ни предговором. Биће да се по свој прилици узело да два кнежева указа, о обнародовању и стављању на снагу законика, садрже главније податке о кодиФикатору, о правцу рада итд., те да се превод може пружити стручним читаоцима и без нарочитог пропраћања. Уз то се можда имало у виду да у стручној руској књижевности има већ доста расправа о овоме законику, те се поновно његово пропраћање чинило излишним. Чудновато је, међу тим и готово неизвињиво, да ни сам преглед односно садржај законика није дат ни у почетку ни на крају књиге. Превод је, као што се у осталом и могло очекивати од посла којим је руководио и за који је узео на се одговорност В. Д. Спасовић, доста добар. У њему се огледа тежња која нама мора бити симпатична, и која се састоји у старању: да се руска редакција приближи што је већма могуће српскоме тексту, особито на местима где се редактору чинило да је обрт ставова у изворнику одговарао више славенскоме духу. Иста се тежња опажа и односно техничких термина и других српских речи које је заволео, те их је дао и у руском преводу у истоме или сличноме облику. Тако се сретамо нпр. с изразима: ближнш (ближика), застуиникт>, иноплеменникт>, окликг. (поклич), затвортћ, самоволћно итд. Чудновато је међу тим, да неки други изрази, које је сам Спасовић у раније наведеном чланку био похвалио, преиоручивши их и за руско стручно називље, овде нису примењени, већ су замењени обичним из латинскога позајмљеним изразима. Тако се нпр. за иослужје употребљава свуда сервитутг, за тим аренда, арендаторг., субарендаторг. (закуп, закупник, подзакупник). Дужитељ је само на једном месту (чл. 901) употребљен у словеноруском облику должителб, иначе је свуда узимат за то израз кредиторЂ. Морамо међу тим додати да је у преводу уз руски додават у загради и српски израз, где се год то чинило потребним. Понеке нетачности, с којима се овде онде сретамо, не могу се обележити као погрешке преводиоца; оне ће пре долазити од извесне неодређености самога ру-