Branič

број 10-12.

имовински законик за црну гору стр. 891.

рицама годину 1900. Њему је потпуни наслов овај: СоШсе ст1е депега1е ре1 ргјлсјра^о (1е! Моп1епедго. ТгаЛиггопе ИаИапа зиПа пиоуа тос!Шса1;а есИгшпе ог1§1па1е <И Апгопго Маг1ессћГпг (долазе титуле) ргетез8аУ1 ип' ГпГгоЛиггопе ви11а депе&1 <1е1 СосИсе соп септ 8<; опсј , е а§^шп!оу1 1п Ипе ип гереНогго а.ЦаЂеИсо 1п НаНапо е 8егћо -сгоа1;о. Књига је штампана у Спљету (Народна Тискара) 1900. 8° XXXVIII и 318, а цена јој је 5 динара. Већ сам наслов књиге показује, да је италијански превод, особито кад се упореди с руским, доста богат у свим оним додатцима, који читаоцу помажу не само да лакше схвати сам садржај дела већ и његову природу, замашај, правац и основе, као и прилике под којимаје и из којих је постало. Види се дакле, да Госп. Мартекини (председник окружног суда у Котору) није жалио ни труда ни времена око издавања овога законика на италијанском језику. После кратког иредговора (»Рге^агшпе«) у коме се помиње значај законика и набрајају узроци са којих италијански нревод може бити од користи, долази доста опширан увод (ЛпкгоЛигшпе«) где се на 24 страни износе неке историјске црте о Црној Гори, податци о кодиФикацији и о кодиФикатору Госп. Богишићу. И ако је овај увод нешто мањи од Дарестовога к Француском издању, али се с њим подудара у толикој мери, е би се рекло да су оба црпена из истога извора. На крају књиге додати азбучни регистар израђен је доста добро. Он је од особите користи нарочито за читаоце из Далмације, јер садржи и објашњава стручно називље, које може бити од користи правницима те Црној Гори суседне земље, и то са више гледишта. У опште узев преводилачки посао Г. Мартекинијев је за похвалу: преводилац је — види се — добар зналац оба језика, и лако се опажа да се при свом раду старао да буде тачан, што му је у велико пошло за руком. С тога нам је баш и жао, што поред свега овога наилазимо на подоста места на прилично круине нетачности и омашке, које по неки пут руже овај иначе изврстан рад. За потврду овога ми ћемо навести неколико крупнијих грешака из прве четвртине законика, а њих ће јамачно, на нашу жалост, бити и даље; само што нама недостаје потребно време да их све истражујемо.