Branič

број 10-12.

право мањине

стр . 911.

се гласови мере а не броје. Било је сталешких тела у којима до у најиовије доба није било уређеног бројања гласова, као нпр. у угарском царевинском већу. У јавном животу Германаца доношене су првобитне одлуке — особито при изборима — једногласно, понајвише акламацијом, које је до душе, овда онда, надвикивала мала мањина, која је била противног мишљења. Остатци овога старог, правног погледа и дан дањи још, јасно се виде у енглеском праву, које је најчистије сачувало историјски континуитет. И данас вреди у енглеском судском поступку правило: да одлука поротника, било да они њоме осуђују или ослобођавају, мора бити једногласна и до скора, у тој земљи слободе, порота је држана у затвору све дотле, док се није на једно сагласила. Па и у парламенатским изборима, још и данас, избија у извесним приликама старо-германска мисао, једногласности избора. Испрва је обласни збор именовао посланике за доњи дом. Дуго време број кандидата није надмашао број посланика које је требало изабрати. Шта више будуће посланике предлагала су два члана скупа. Ако се томе није нико противио, сматраху се ови као једногласно изабрани. Тако је и данас, ма да се изборни поступак из основа изменио. Један бирач предлаже, други га потпомаже, осморица бирача слажу се с предлогом, који се више не износи као пре усмено, већ писмено. Ако нема против-кандидата, сматрају се предложени петгпе соп1га,сИсеп1е, да су једногласно изабрани. Тек онда, ако има више кандидата, ириступа се гласању због „оспореног избора." Чист принцип већине није дакле ни данас при изборима за енглески парламенат. Још није у појединостима утврђено на који је начин принцип већине понајлак прокрчио себи пута. По свој прилици прво га је увела црква под утицајем романистичких опсервација, а на њу се за тим држава угледала. Јер докле је црква у почетку избор папе поверавала суседним епископима и свештенству Рима уз акламацију народа, дотле доцније видимо, где се под утицајем римске теорије о удружењима за тај избор тражи две трећине гласова кардиналских. За избор пак епископа још од 1215 год. тражена је само проста већина. Као што је недавно доказано, по овоме примеру, тражила је златна була за избор немачких краљева, само просту већину немачких изборних кнежева. На из-