Branič

отр. 912.

б р а н и ч

број 10-1 "2.

маку средњег века у многобројним мудрим изрекама наилазимо на правило: мањина да се покорава већини. Но ипак, у немачким земљама, за време царства, није продро принцип већине. Јер монархијско-аристократско друштво и државно уређење, које је из њега потекло, могли су то начело према својој природи признати само у скученим границама. Због тога се и у царевини морали сложити цар и све три колегије царевинског већа да донесу државну одлуку, а слично беше и у свима државама са сталешким институцијама. Теорија је до душе овда онда покушавала да оспори потребу једногласних одлука, али с каквим умним средствима! Било је државних публициста, који су, било да оснаже царску власт, или да смање одуговлачење државних послова, тврдили, да је државна власт равна дванаест дванаестина, — доказ за ово чудно правило износи се из једног места Светонија, — од ових шест дванаестина припадају цару, а по две дванаестине свакој колегији царевинског већа, тако, да је цар с једном колегијом имао превагу. Али ова аритметична мудрост није нашла практичке примене. Кад већ ограничих задатак који сам себи поставио, онда ћу да изоставим све што се тиче положаја мањине при изборима, јер је ова тема већ нарочито претресана, а на многим местима и сада предмет је ватрене политичке дискусије. На овом се месту нећу упуштати у питање о заступииштву мањине, многобројне теорије о пропорционалним изборима и њихова остварења, јер би нас то и сувише далеко одвело од проблема који до сад, мало или нимало, нису расправљени а дотичу се права миноритета. Довољно је ако укажемо на то, да би опширно разлагање политичког положаја мањине имало да се потанко бави и оним гштањем. Биће довољно, ако се овде укратко дотакнемо друге, важније тачке. Од организације старога доба па све до данас признавана је мањинама моћна, јака заштита и суделовање у решавајућој власти. Подела народа на класе, центурије, трибе, курије, сталеже у више редова, парламента на два дома, наименовање посланика од стране круне и по заинтересованим групама, избори по порези итд. па и санкција владаочева и „уе^о" председника, имају између осталога и тај циљ да спрече чисту одлуку већине, која би се оснивала на броју