Branič

БРОЈ 10-12. РАЗВИЋЕ ПРАВА И ДРУШТВЕНА ОВЕСТ СТР. 819.

ствено постајање, и да су оне тако исто стварне као и свест и воља индивидуална. Пост је чак тврдио да се нсихологија народа може далеко лакше издвојити и јаснија је но психологија индивидуа. Али то су само чисте апстракције. Правна је свест народа схватање природног права. Приврженици историјске школе падају, с овом, у најглавнију и највећу заблуду о овоме праву, која остаје увек иста, било да се да за основ правни поредак, разум, мисао, осећај права, или самосвест општа. То што карактерише битно све теорије природног права, то је, с једне стране, да оне почивају само на субјективним мишљењима, и с друге, да оне сматрају, као изворе права, елементе који немају никакве позитивности, и који не могу отуда произвести никакво правно правило. Општа самосвест је подобна да се јави, у стварности, само индивидуалном свешћу; може се о њој рећи оно што Пухта вели о разуму, да је то чист лист на коме сваки пише оно што му се свиди. Приврженици ове школе усиљавају се узалудно да дају овоме појму стварност која му оскудева, тражећи да поставе солидарност између свести индивидуе и заједнице. Искуство нам показује да свест друштвених односа разна је код индивидуа или чак код разних група народа; и није то ништа чудновато, кад се види да сами правници често се не слажу при најбитнијим питањима о правном поретку. Претпоставимо најпосле да она постоји, ипак ова колективна свест није подложна никаквом опредељају. Она излази по самим оснивачима ове школе, из тамних сила које раде ћутке у духу народа. Њена генеза измиче се испод сваког проматрања. Цела теорија Савињијева и Пухтова, на овом месту, почива на погрешној психологији. Строго узевши правна је свест само удаљени извор, (оп8 гетопГа, права, једаи од многобројних Фактора који делују при његовом стварању. А ови су Фактори неопредељнви. Садржај права опредељује се са толико мотива да се не могу побројати, па чак ни разређивати у категорије које би их исцрпле. Свест морална и религиозна, људска природа, разум, политички циљ, потреба, заштита против злоупоБРДНИЧ 53