Branič

стр. 8'20.

б р а н и ч

врој 10-12.

треба силе, заштита слабих, и још друге, које је немогуће потпуно побројати, опредељују садржај права. Сви ови Фактори нису истински извори права. То су само подстицаји, мисли које га рађају. Да би право постало, треба да постане позитивно. У почетку су то биле моралне, рационалне, техничке одредбе, које су почивале на искуству, просте идеје. И само путем позитивности оне су постале правила о владању која су имала обавезну силу. То су спољна акта, која творци права преведоше из области моралне у правну област. 12 Ова је критика сувише претерана и апсолутна. Узета у својој укупности и онако како су је њени оснивачи Формуловали, доктрина историјске школе нема више својих бранилаца. Али ипак она тиме није ни у колико мање оставила дубоке клице у науци, а писци који су је уочили и изнели, с правом, њене погрешке, сувише су били наклоњени да не признају одлучан утицај који је она учинила, често и несвесно, на њина сопствена схватања. Већина правника и правних историка, друге половине прошлог века, стоје уз њу више или мање тесном везом привезани. Није то само идеја о развијању права, која је заменила идеју тобожње његове непроменљивости, која је отворено или прећутно призната у свима њиховим теоријама. Сам појам о општој свести у ствари је тачан и ако су га критиковали многи од оснивача ове школе само због његове неодређености и тврђења, да он сачињава, бар привидно, Формални извор права. Они не поричу, у основи, да није, ако не једини Фактор, а оно бар један од елемената садржине права, па чак ни то да његова акција није била, са гледишта ове школе, далеко моћнија у примитивном времену кад су обичаји владали. Безелер, у својој књизи Поиуларно и иравничко ираво допушта да је народни дух свуда створио право, у његовом првом постајању. Он само спори да правна иравила не могу имати овај једини извор, на напреднијем стадиуму развића, као код обичаја, код кога би извесне одредбе имале јасно друго порекло. 13

К. Вег^ћоћт — ЈипбргиДепг ипс1 КесћЈзрћПозорМе I. I, 1;е1 1892, I. I, р. 480—530: Бје паШггесћШсћеп Е1ешеп1;е с!ег балч&пу-РисМазеп Бећге. 13 6. Веае1ег. — То1кзгесћ1; ип<1 Јипв<;епгесћ1. 1Је1р2%, 1843, р. 53 и сл.