Branič

53*

број 10-12. развић.е правл и друштвена овеот отр. 821.

Ову исту мисао развија Цителман у студији врло оригиналној о обичају и обавезној његовој сили, и утицају заблуде на њега. За онога који посматра у крупним цртама еволуцију, позитивно право и свест народа изгледа, да се они, укупно узев, слажу и да су у сагласности. За онога, који само гледа у крупном и великом, изгледа са свим да сваки народ производи своје право, оно за које је подобан и како му треба. Посматрана озго и из даљине, акта законодавчева не изгледају ништа више но као случај у времену ; и право изгледа да расте својом властитом силом, и силом идеје, а законодавац је само оруђе и носилац. Друкчије је то кад се то посматра изближе. Кад се посматра позитивно право у даном моменту своје историје, одмах се утврђује, у многобројним правцима и одредбама, да ове нису ни у колико у сагласности са духом народа. Теорија Пухтова и Савињијева чини збрку кад тежи да их подчини истом правилу, без обзира на разна доба. Ваља разликовати детињство народа, у коме су морал и религија помешани једно с другим од времена која су донела одвајање ових разних елемената. Развиће је човечанства, у области идеја, прогресиван прелаз, још потпуно недовршен. од несвесности ка свесности. Разлжовање правних. одредаба из укупности осталих одредаба, религиозних и моралних, јавило се доцније у историји духовног живота народа. У првом почегку оне нису издвојене; оне сачињавају једну и исту дисциплину. Ово прво време одговара тачно идејама, максимама историјске школе. Правна свест, која је у то доба, може бити, само осећај, у неку руку инстинктиван, меша се неминовно са моралном свешћу, јер су животни односи тада тако прости и тако једнообразни, да индивидуалан осећај дејствује готово на све на исти начин. Друкчије је то у доцнијем добу, кад су право и морал строго одвојени. Право се рађа тада, не више мирно и као нека врста спонтаног стварања народног духа, но у борби супротних интереса и идеја, и под двојним обликом обичаја и закона. 14 14 211е1шаш1 — ветеоћцћеЉгесћ! ипс! 1гг1ћит, у А гс М у Јиг сИе стЦвМзсће Ргахјз, I. 1 ј XVI год. 1883, стр. 323 и сл.