Branič

стр. 822.

б р а н и ч

број 10-12.

У једном скорашњем спису, о Поиуларном ираву и закону Ертман даје јаче учешће овој ошитој свести, коју изједначује са колективном вољом. Он налази да је народ природно органско бнће које има своје властите психичке Феномене. Ово је гледиште, истина, одбацио велики број научника, услед тежље антиметаФизичке, која се данас јако осећа. Међу тим овде се нема шта сумљати о субјективизму, јер оно, чега има случајног у индивидуалној свести, губи се у маси, и општа је воља резултанта која расветљава општу акцију свију учесника. Школа је сама себи представила сувише просто ове ствари. Она пориче дејства друштвеног развића и диФеренцијацију која расте код његових чланова. Народ није састављен из јединака једнаких и механично скупљених. Он је поизодвајан с гледишта иолитичког, економског, интелектуалног, у све јачој мери, што је виши прогрес и цивилизација. Правна општа свест и једнообразна практика у укупности права ствара се теже но што то изгледа оптимизму Савињија и Пухте. У малим првобитним заједницама, као и у најстаријем Риму, код наших предака пре сеобе, а може бити још и данас у неким швајцарским кантонима, једнообразност друштвених односа и културе била је доста потпуна да се отворе путови стварању опште правне свести и једнообразној практици. Али што су колективна бића већа и сложенија, то су и интереси јаче подељени и јаче се стварају политичке и религиозне партије, које отежавају да се дође до сагласности и политичкога једнообразног мишљења. Тада друштво престаје да буде спонтани творац права и замењује се, у овој дужности, државном и законодавном влашћу која отуда излази. Али данас нема потребе да се диже иохвала закону. Више је потребно да се заштити против његових претераности и одупре свемоћности законодавчевој и да се он стави у његове природне границе, а прпзнавајући при томе оправдан утицај општој свести при опредељају садржине права, било да се оно ствара путем закона или обичаја. Исгоријска нам је школа дала, у овом погледу, најбоље гарантије, кад је показала потребну корелацију свакога правног стварања са моралним правцем народнога духа.