Branič

БРОЈ 10-12. РАЗВИЋЕ ПРАВА. II ДРУШТВЕНА СВЕОТ СТР. 823.

Без сумње понекад законодавац може иретећи свој иарод, при неком духовитом подстицају, и дати могућности да се развије општи осећај, који би тек био у зачетку свога стварања. Али често се дешава и то, да пређе своје границе, својом сувереном моћношћу, и удаљи се од живих идеја правнце, које постоје у народу, или чак да се отворено стави насупрот њима. Завршни циљ, коме морају тежити творачки органи закона, у томе је — да се постигне сагласност у укупности права са колективном свешћу. Понекад бива да постоји потпуна несагласност између најбитнијих правних установа и ове опште свести, и држава или неће или не може да их отклони, као у осамнаестом веку. Важно је дакле да је законодавац потпуно уверен да његова неограничена моћ, у начелу, има граница које се не могу некажњиво прећи, да је он само овлашћени орган од стране народа за изражај и остварење његове воље, и да мора, пре свега, држати се у законским опредељајима тако, како би задовољио, у исти мах, економске интересе и моралну свест заједнице коју он представља. 15 Славан савремени романиста, недавно преминули, Виндшајд, био је веран ученик ове школе, усвајајући њене битне погледе, у своме говору који је држао као ректор лајпцишког университета 1884. год. То је, вели он, бескрајни сан, којим се човечанство нигда није престало уљушкивати, да има утврђено неизменљиво право, право разума, које би вредило за сва места и сва времена. Ово схватање није само схватање нолитичких људи; оно је владало задуго времена целом науком. Данас се признаје да је то заблуда. Право је продукат еволуције. Оно је, у свакој епоси, само моменат душевног живота народног. Оно се ствара у заједннци, а овај га поставља да оно њоме управља, а крајњи је њен извор разум и правна општа свест народна. Истина је да индивидуа има свој разум, и она се тешко одучава да се не држи тог а схватања, али она нема никакав основ да га натура заједници. Ако се држи да је уздигнута, својим знањем, изнад својих сувременика, она се само може трудити да их увери да деле њено уверење, да би га за тим увела у обичај и закон. Није оно што индивидуа држи

15 Р. Оег1тапп — Уо1кзгесћ1; шм1 6е8е(;2гесћ(;. ВегНп 1898, р. 3 и сл.