Branič

отр. 824.

б р а н и ч

број 10-12.

да је право, да је то и право, већ што заједница признаје и оглашује као такво. 16 Чак и правници који су хтели истиснути колективну свест са правног поља, због злоупотреба што их је школа учинила, обвезани су ипак да признају да она одговара стварно извесним моралним елементима садржаја права. Кад они одбацују ову идеју на један апсолутан начин, они гледају само на облик, а не на правну материју, његову обавезну силу, његов садржај; то је, једном речи рећи, да они гледају само на позитивно право, и да праве апстракцију од идеалног права, које је међу тим први и најдубљи извор. Цителман не спори могућност научне употребе идеје народнога духа. Он допушта да ту има стварних постојања које су засновале већине, а што је нешто друго од збира индивидуа што их сачињавају. Он узима као Факт проматрања да ту има физичких маниФестација које се развијају код скупова људи а који се не показују на задовољавајући и довољан начин при простим стањима индивидуа који их сачињавају. Он држи да су то само ФилосоФске спекулације стране праву и да се улога правника мора ограничити на истраживање карактера код неке одредбе којој судија признаје да има правну вредност, и Формалне погодбе по којима ова одредба мора постати правно правило, па ма каква да је његова садржина, нравична или неправична, саобразна цил>у или не, противна или не популарној свести. 1 ' Бергбом полази од исте поставке. Он не признаје друго право сем позитивног права. Он је себи ставио у задатак да пориче и побија оно што називају природно ираво, ма под којим видом; а он узима под овим именом, не само природно право у ужем смислу, већ и све врсте спекулација о идеалном праву будућности. Он не пориче да су такве спекулације корисне, па чак и потребне, али оне су за њега само правничка наука, ма како пространо она била разрађена. Он мисли да је противљење историјске школе природном праву требало да је одвело на идеју да нема права изван оног које је заоденуто позитивношћу, и да она следствено одбаци 16 ЛУшЉсћеЈс! — КесМ ипс! КесМв-иазбепвсћаЛ (Кес^огаЂв-^есћве! ап с1ег Глт;г81Шј. Бе1ргЈ§ 1884. 11 2Не1тапп, ор сИ. стр. 26 и 27.