Branič

отр. 830.

В Р А. Н И Ч

врој 10-12.

тивном идејом спољног утицаја спољним светом на право." Ова је противуречност само по привидности. Јеринг налази тачно, у историји, постојање две врсте Феномена, унутрашње и спољашње, који изгледа да врше упоредно утицај на право, у току његовог развића. Али за њега је ту само привидност; то није основно. Спољни Феномени, такви као што је карактер народа, начин његовог мишљења и осећања, што је изгледало још да се сматра, у његовом Дух римског ирава, као дани Факт, завршно начело објашњења, разрешавају се чисто и просто, последњом анализом, у спољним Феноменима одакле они истичу. Један део његове књиге Индо-Јевроаљани ире историје, где он расправља о Аријевцима и њиховој периоди сељења и вавилонској цивилизацији, посвећен је да објасни ову тему. Ми не можемо ући овде у подробно испитивање овог рада о саставу преисторијске прошлости и смелим хипотезама на којима оно почива. А то се све може наћи у тој истој књизи о умном и просветном развијању из кога писац изводи сву вавилонску образованост, место настањења, земља, суседство с морем, и печење цигле, и грађење лађа које су биле као последица. То су те исте ултра-позитивне тежње Јеринга које се примећавају у његовој другој свесци Циља, са његовим опредељајима побуда о људском понашању, Финалном јединству на које их он своди све. Он налази ово јединство једино у егоизму. Могло би се држати, ако би се држало само његове прве свеске, да допушта, поред овог осећаја, други подједнако природан осећај, да заједно постоји с њим, некористољубље, самопрегоревање, по његовом највише уобичајеном модерном имену, алтруизам. Али из његове друге свеске види се, да то није његова истинита мисао. Егоизам је оглашен као једини првобитни и природни осе» ћај; а из овог осећаја друштвени је живот издвојио све друге, разне по изгледу, али тесно везане. Сув и го код човека од природе, удешен код образованог човека, пречишћен и нарочито увеличан у друштвеном телу, то је увек егоизам основни и првобитни.

24 Кеикатр, ор. сН. стр. 95.