Branič

БРОЈ 10-12. РАЗВИЋЕ ПРАВА И ДРУШТВЕНА ОВЕСТ ОТР. 831.

Јеринг развија ову идеју у свима облицима и с карактером све више и више апсолутним у његовим послед,њим списима. Овај егоизам природа је усадила у срце човека; сама историја извела је из ч>ега морални смисао и правнп осећај. Егоизам је производ природе; моралан човек је производ друштва. Морал није ништа друго до егоизам у његовом најузвишенијем облику; то је понавл>ање једне и исте мисли, на уздигнутијем стуињу развића. То се не понавл>а, по извесној Формули како се свиди, овај осећај о праву који је право створио; то је право које је створило осећај о праву. Право је као и цео морални свет, проста творевина људска, »при којој природа није имала ни најмањег удела. к23 Меркел у своме философском уводу у правну науку, Холцендорфове енциклопедије, приметио је, врло тачно, погрешку Јерингову на овом месту. Усавршени утилитаризам онакав какав се налази код Јеринга, Стуарт-Мила, Лесли СтаФена и осталих, не даје вредност која јој припада у погледу идеалних схватања које се стварају у нама о људском бићу и његовој акцији у друштву. Ми имамо у нама инстинката, природних наклоности, које се укорењавају у л>удској организацији и посебном индивидуалном саставу. Душа младога светског грађанина није празан лист на коме се може написати ма каква садржина, и која не додаје к томе ништа. Човек је само производ друштва у смислу у коме је раст производ земље где се укоренио, и из раста не може постати ништа друго до раст. Ту има етичких сила које постоје заједно са егоистичким силама, у људској природи; и једне и друге се развијају на разним ступњима, под утицајем друштвених прилика. Доброта срца није плод друштвених утицаја, у неком другом смислу као тврдоћа срца. Претпоставка да је човек дошао на свет као апсолутан егоиста, и да друштво чини да се рађа, као путем ланчања, из његовог егоизма, све моралне силе које су му потребне да достигне своје друштвене циљеве, исто је тако произвољна као и претпоставка која ствара од индивидуе, у ходу лруштва, погодног аутомату да се може преобразити у ма какво својство по вољи друштвених интереса. 23 В. Бег 2№еск, 1.11, стр. 174 итд.: Бхе ^евеПксћаИИсће Тћеопе, стр. '213: 1)ег Ое^еиза^г уои §и1; ии(1 ћбзе ; <1ег Ти^епс1ће§;гИГ; с1ег РШсћЈзће^пћ'; сИе Оегесћи&кеК;. — Еп1лу1ске1ипјГб§езсћк:ћ1;е, стр. 19 и сл.