Branič

стр. 83"2.

б р а н и ч

врој 10-12.

Довољно је уверљиво, да се не да подржавати таква поставка, ако се посматра материнска љубав, која је, с једне стране, битни елеменат људске етике и уздиже се као једна од сила природе, а која, с друге стране, јавља се тако исто у врло високим ступњима и начинима анималитета. Инстинкти, који одговарају нашим моралним осећајима, јесу у опгате представљени на разне начине, у животињском свету, а међу тим ту се они не могу сматрати као вештачки производ васпитања, нити свести, као последњи извор, искуства индивидуе у односу на услове за његово благостање. И тако, немогуће је, мањ ако се не узме догматички као доказано, а то значи затворити очи пред очигледношћу Факата, да се прими, да је људска организација сиромашнија, у овом погледу, од анималне организације, и да оно што је изашло из ове природним наклоностима, развило се само вешгачки код прве. Човек је друштвен по својој природи, а не само по ваљаности друштвених установа. Његова искуства почивају, од почетка живота, у исти мах на егоистичким мотивима п на разнородним силама које утичу на стварање извеснога етичког идеала, а који нису само одјек друштвених императива. Заиста, они, за које се морал меша са друштвеним императивима, за које је воља морална само у односу на ове императиве, могу сматрати морал, као да је он цео друштвена творевина. Али они одмах долазе у противуречност са етичким нашим оценама, по том што су ова суђења опредељена у нама садржајем воље и акције, а не својом зависношћу ма кога императива. Овим слабим странама ове доктрине ваља додати немогућност, у којој се она налази да оцени значај идеја о правичности, кад се она узме насупрот чистим идејама корисности и одредбама позитивног права. 24 У својој темељитој расправи о Психологији осећаја Рибо такође одбацује теорију која ствара од алтруизма прост производ трансФормованог егоизма. Он износи да је алтруистички инстинкат сам по себи природан и првобитан; што је исто и са моралним осећајем који из њега проистиче; да овај осећај не води своје 24 Мегке1 зиг беуег. ТЈећегвмМ пћег (Ке беасћИие (1ег Е,есћ1з ипс! 8(;аа.1;8-р1п1оборМе у ХолцендорФовој енциклопедији стр. 87.—В. 0 укунности утилитарне доктрине, критику врло темељну од биуаи (1_,а тога1е ап&1а18е соп1етрогате); и ЕоиШбе (X' 1(1ее тос^ете с1и Љоћ, стр. 169 и сл. 1^ с1гоИ; е{ Г т1;ег<Н шајеиг.)