Branič

ВРОЈ 10-12. РАЗВИЋЕ ПРАВА И ДРУШТВЕНА ОВЕОТ ОТР. 833.

порекло од неке идеје, неког суђења; даје он, у основу свом, из реда покретача, а не из интелектуалног реда, покретач или заустављач покрета, инстинктивна тежња да ради или да не ради; да је он у овоме смислу урођен, једном речи, не такозвани непроменљиви архитип, који објашњава свуда и све, а одакле би излазиле моралне идеје, саме по себи урођене и свију облика, већ онако као што су глад и жеђ као и друге неминовне потребе. И Рибо са Микелом даје као најјачи доказ у корист урођености алтруистичког осећаја, љубав, нежност што се сусрећу чак код животиња, а што се не може приписати неком рачуну и интересу, на тај начин урођеност овог осећаја чини му се тачно утврђена. 2 * Још са једне тачке гледишта Јеринг доводи своју теорију на крајње закључке, услед претераности свога апсолутног Финалитета у коме види, у свима периодама друштвеног живота, чак у најпримитивнијим, свесно стварање морала и права. Он се не слаже, овде, чак ни са противницима историјске школе, који признају, већим делом, несвесно стварање права у његовој првој обичајној периоди; исто тако ни са ФилосоФима поборницима позитивне науке. У пбменутом делу Рибо примећује да ваља разликовати, у развићу морала, две разне периоде. Прву, инстинктивну, спонтану, несвесну, која се опредељује условима постајања групе, обележава обичајима, измешана разнородно веровањем и актима, моралним, неморалним, аморалним или детињским. Друга, свесна, с разбором и многостручним ногледима умножена као и облици виши друштвеног живота, а изражава се у установама, писаним законима, грађаиским и религиозним законицима и још више у апсграктним спекулацијама моралиста и филосоФа. Већина постављача научног морала презирали су прву периоду; то је погрешно, јер је она извор. 26 Али чак и не узимајући у обзир прву но само другу периоду, апсолутни Финалитет далеко је да створи уверење, како би хтео Јеринг, о целом друштвеном и правном животу, а нарочито да обележи, с тачношћу, утврђени и рационалан правац што претпоставља та теорија. Бугле у својој студији о Јерингу, мадаје оцењивао врло опширно систем пишчев, додајући при томе, може

25 Шво!;: Ба рзусћо1о§1е Аез 8еп41теп1в, стр. 234 и 286. 26 Еос1. ор. стр. 284.